Тираносаурус рекс или бактерије

Експерти који се баве проучавањем диносауруса привукли су велику пажњу широм света открићем меког ткива у поломљеној бутној кости Тираносауруса рекса (Tyrannosaurus rex).

Прошлог априла, тим при Харвардском универзитету у Масачусетсу објавио је да је анализирана мала количина протеина из узорка, те да поседује карактеристике живих птица, али и са нешто удаљенијег алигатора.

Међутим, палеонтолог Томас Кеј са Вашингтонског универзитета у Сијетлу доводи претходне закључке у сумњу на основу искуства са сличним структурама за које је доказао да су бактерије.

Структура има облик бактеријског биофилма, слузаве супстанце коју микроби често формирају, што иде у прилог тврдњама Томаса Кеја.

"Ми нисмо експерти на том пољу. Не поричемо чињеницу да су апарати детектовали протеин. Ми само нудимо другачије објашњење," објаснио је Кеј.

Мери Швајцер са државног Универзитета Северне Каролине, анализирала је материјал узет из бутне кости старе 68 милиона година и не само да је пронашла материје које изгледају као колаген већ и структуре које изгледају као мали крвни судови.

Томас Кеј, који веома старе узорке посматра уз помоћ електронског микроскопа, тврди да је покушао да дуплицира резултате до којих је дошао други истраживачки тим, па је отишао на исту локацију одакле је и дискутабилни узорак узет, ископао кост диносауруса стару 65 милиона година, поломио је и погледао унутра.

Применивши исти поступак разлагања ткива у киселини као и Швајцерова, дошао је до закључка да је оно што су други идентификовали као ћелије крви у ствари структура под називом фрамбоид-микроскопски мале минералне сфере које садрже гвожђе.

Тестирању су подвргли и разне друге кости, укључујући и корњачине и дошли су до сличних резултата.

"Утврдили смо да су структуре толико сличне да би овај случај био изузетно очувано ткиво. Схватили смо да је немогуће да је то нешто што је очувано изузетно само једном," додао је Кеј.

Он верује да је то што је пронађено у унутрашњости кости "Ти-рекса" биофилм које су образовале бактерије које су живеле на месту где су некада били крвни судови и ћелије.

Тим предвођен Швајцеровом објашњава да је то што су они анализирали, изузетно очувано ткиво и да је мало вероватно да таквих случајева има још.