Шефица АфД Алис Вајдел: десна, екстремна, неконвенционална

Она је дефинитивно у мањини: Алис Вајдел је једна од само девет жена у посланичкој групи Алтернативе за Немачку (АфД) у Бунестагу. Остатак групе чини 69 мушкараца. Kвота од 11,5 одсто жена ни у једној другој посланичкој групи није тако ниска – она се у актуелном сазиву немачког парламента креће од 25,4 одсто код демохришћана (ЦДУ/ЦСУ), па до 59,3 одсто код Зелених.

Политички гледано, Вајделова је, међутим, унутар мушки доминантног АфД тешка категорија: заједно са Тином Kрупалом она дели дужност предсадавајуће, како у странци, тако и у посланичкој групи у Бундестагу.

Њихова странка је с тим дуетом на челу, на протеклим парламентарним изборима 2021. освојила 10,3 одсто гласова. То је био благи пад у односу на 2017. годину (12,6 одсто). Али, од тада је странка успела да придобије све више гласова. На недавним изборима у неколико немачких покрајина АфД је остварила много боље резултате: у Хесену 18,4 одсто, а у Тирингији чак 32,8 процената.

Анкете на нивоу читаве Немачке показују да би и до 20 одсто грађана гласало за АфД, странку коју је Савезни уред за заштиту уставног поретка подвео под категорију „”сумњиви случај десног екстремизма“.

Kанцеларка Вајдел? Само пусти сан!

Успех на свим политичким нивоима АфД је понукао да за парламентарне изборе у септембру 2025. номинује 45-годишњу Алис Вајдел као кандидаткињу за место канцеларке Немачке. То би требало да буде потврђено на конгресу странке следеће године.

Ипак, шансе да та економисткиња то и постане, у суштини не постоје. Чак и кад би АфД на тим изборима постала најјача политичка странка, ниједна друга партија не би била спремна да уђе с њом у коалицију.

Алис Вајдел, дакле, може само да сања да ће остварити оно што је некада успела жена која јој је узор: Маргарет Тачер. “Дивим се њеној биографији, њеном пливању против струје, и онда кад је неугодно“, рекла је у једном интервју шефица АфД-а о бившој дугогодишњој британској премијерки, која је на функцији била од 1979. до 1990. године.

Надимак Маргарет Тачер је био “челична лејди“, зато што је, упркос свим отпорима, остала верна свом радикалном економско-либералном курсу. Њен кредо је био: ниски порези, мање државних субвенција, приватизације. То је курс који је у складу с убеђењима Алис Вајдел, бивше предузетничке консултанткиње. “Тачер је преузела Велику Британију кад је та земља економски била на дну. И успела је да је извуче“, рекла је Вајдел.

“Настојимо да реформишемо ЕУ“

Kад се Вајдел 2013. учланила у неколико месеци пре тога основану Алтернативу за Немачку, то је тада била евроскептична и национално-либерална странка. То се, према мишљењу Алис Вајдел, није променило све до данас: “Настојимо да реформишемо Европску унију“, изјавила је она у августу за лист Велт. Уколико пропадне реформа Европске уније, онда свакој земљи треба дати могућност да референдумом одлучи о останку у ЕУ, сматра Вајдел.

У истом том интервјуу, она је одбацила наводе о скретању странке удесно.

Стала је чак и у одбрану њеног страначког колеге Бјерна Хекеа, који важи за представника екстремистичког крила странке. Тај шеф покрајинског одбора АфД-а у Тирингији, више пута је осуђен јер је јавно користио националсоцијалистичке пароле.

Вајделова, међутим, тврди: “Тај веома провокативан део је код њега ослабио. Он одрађује одличан посао у Тирингији. Сматрам да су судски процеси против њега смешни и упитни.“

Вајдел и “фашиста“ Хеке

Водећа политичарка АфД-а тако говори о човеку који се судском одлуком сме назвати “фашистом“. Штавише, његова сопствена странка га је још 2017. године оптужила за “блискост с националсоцијализмом“ и намеравала је да га, уз одобрење Алис Вајдел, искључи из својих редова. Тај захтев је, међутим, одбачен.

Вајделова и сама јавно признаје да воли да провоцира. Избеглице и тражиоце азила је 2018, током дебате у Бундестагу, назвала “алиментираним мушкарцима с ножевима“, а муслиманску децу је описала као “замотане девојчице“. Тадашњи председник Бундестага Волфганг Шојбле због тога ју је јавно критиковао.

“Поларизација је стилско средство како би се покренуле дебате“, оправдала је Вајдел своје речи неколико дана касније у разговору за швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг.

Објаснила је да је изразом “замотане девојчице“ хтела да укаже на то да Немачка има проблем с конзервативним исламом који, према њеном мишљењу, није у складу с Уставом.

Лезбејка која живи с тамнопутом женом страног порекла

Алис Вајдел – провокаторка која би због свог приватног живота можда и сама могла да се суочи с предрасудама унутар сопствене странке? Јер, њена животна партнерка је жена која потиче са Шри Ланке. Имају и двоје усвојене деце. То је доста далеко од идеалне слике какву пропагира АфД.

У страначком програму једна од главних ставки је одржавање традиционалне немачке породице: “У породици се за своју децу у дуготрајној одговорности брину мајка и отац.“

Могућа кандидаткиња за канцеларку АфД-а с пребивалиштима у Немачкој и Швајцарској ни на који начин није отелотворење светоназора њене странке. За Алис Вајдел то није проблем, како је то већ изјавила 2017: “Може бити да су поједини ту и тамо огорчени, али тога има и у другим странкама.“