Вештачки панкреас за неколико година

Механички панкреас би знатно умањио потребу за анализом крви и убризгавањем инсулина чему су дијабетичари подвргнути неколико пута у току дана.

"Мислим да смо на прагу прављења прве генерације вештачког панкреаса," истиче доктор Роман Ховорка са британског Универзитета у Кембриџу који тестира експерименталне уређаје Абот лабораторија и Медтроника, који су водећи произвођачи инсулинских пумпи и монитора.

Тим предвођен Ховорком је започео тестирање уређаја код пацијената са дијабетесом типа 1, аутоимуног обољења код кога организам грешком уништава ћелије панкреаса које стварају инсулин.

Сензор за константно праћење нивоа инсулина, смешта се испод коже и резултати се могу очитати ма монитору. Рачунар одређује одговарајућу дозу инсулина коју пумпа, коју многи пацијенти већ носе, убризгава.

Неки пацијенти-волонтери, пуштени су кући са уређајем, али су за сваки случај под константним надзором медицинске сестре.

Америчка Агенција за храну и лекове помно прати и учествује у испитивању уређаја како би се до резултата дошло што пре и са највећом могућом тачношћу.

Опрезно праћење нивоа инсулина, нарочито је важно за пацијенте са дијабетесом типа 1 да би се избегло колебање у нивоу шећера у крви.

У случају озбиљног пада количине шећера у крви, пацијент може игубити свест, па и умрети, док код превелике количине долази до оштећења капилара, а затим и органа.

Количина шећера у крви расте постепено, скоро неприметно јер симптома скоро да нема све док не дође до губитка вида, отказивања бубрега или оштећења срца.

Компјутерски део уређаја, величине "Ај-пода", не сме да буде у влажном окружењу, а да би био потпуно водоотпоран потребно је још пет до шест година.

Вештачки панкреас користи малу цев за убризгавање инсулина која је пришвршћена за мишицу или стомак, за разлику од традиционалне пумпе код које је цев дуга скоро метар.

Предност новог уређаја је и у томе што компјутер очитава резултате мерења и активира пумпу што сада сам пацијент мора да ради.