Хиперактивност се мора лечити на време

Хиперактивни поремећај са поремећајем пажње (АДХД), најчешћи ментални поремећај код деце, јавља се код пет па до 12 одсто деце школског узраста што чини око 0,8 одсто укупне популације.

Стручњаци то описују као хронични поремећај који се јавља у раном детињству, у трећој или четвртој години, при чему се три пута чешће јавља код дечака.

У Београду однедавно постоји и Клуб родитеља деце која имају АДХД, формиран при Саветовалишту за децу и омладину Дома здравља "Земун", у коме се састанци одржавају сваке друге среде од 17.30 до 19 сати.

Основне карактеристике АДХД поремећаја су хиперактивност, поремећај пажње и импулсивност.

На стручном предавању је недавно истакнуто да, уколико се симптоми АДХД-а не лече на одговарајући начин, најчешће последице које се могу видети су лош успех у школи, социјално и емоционално лоше функционисање, као и неадекватан бихејвиорални развој (развој у понашању).

Преко 30 одсто деце са АДХД-ом понавља разред, а 56 одсто захтева додатне часове за савладавање редовног градива, због чега 46 одсто деце са нелеченим симптомима АДХД-а бива избачено из школе, а њих 35 одсто напусти школу.

Неуролози такође наводе да је ризик од злоупотребе супстанци два пута већи у овој групи, а знатно је увећан и ризик од повређивања.

Осим деце, последице осећају и породице у којима је значајно повећан ниво стреса и учесталост депресије.

АДХД има и економски утицај на породице јер родитељи често одсуствују с посла или морају да дају отказ да би могли да задовоље специфичне потребе своје деце.

Терапијом АДХД-а се баве дечији психијатри, психијатри-неуропсихијатри, дечији неуролози или педијатри едуковани из области развојне неурологије и психијатрије.