Гљиве природни деконтаминатори

Микориза је симбиоза мицелије гљива са корењем виших биљака, објављено је на Интернет страни утро.ру.

Микоризне гљиве (мyцоррхизал фунги) од биљака добијају угљеник, а заузврат им обезбедјују неорганска једињења, повећавајући истовремено површину њиховог корена.

Осиромашени уранијум (односно оно сто је остало од уранијума 238 после извлачења два његова изотопа - уранијума 235 и 234), има сдвоструко мању радиоактивност од природног, али је веома токсичан и опасан по здравље људи.

Најпознатија примена осиромашеног уранијума је у муницији (спајањем са молибденом и титанијумом, метални уранијум постаје чвршћи и тврдји од челика), а после пуцања омоточа, штетне материје се распршују, због чега га у огромној количини има на тлу бивше Југославије и Ирака.

Из ранијих истраживања, британски научници су знали да неки микроорганизми живе на рачун радиоактивних руда и да су чак способни да "сваре" токсичне материје без последица по сопствени живот, па су у лабораторијским условима покушали да гљиве "нахране" осиромашеним уранијумом.

Гљиве су одлично напредовале на честицама осиромашеног уранијума, претварајући га у фосфорна једињења, чиме се спречава доспевање уранијума у земљиште или организам животиња и људи.

Како је прецизирао Джефри Гед, један од аутора истраживања, процес се одвија на следећи нацин. Првобитно се површина уранијума покрива оксидним слојем, а затим влага провоцира корозију истовремено стварајући оптималне услове за раст гљива.

Гљиве убрзавају порцес корозије, издвајајући стабилне фосфате, који имају мале шансе да се надју у ланцу исхране.

"Овај феномен може да буде од великог значаја за развој технологија деконтаминације уранијумом загадјених територија", указује истраживачка група Геда.