Заборавност због мањка јода

Када изађе из куће, свака пета жена не зна да ли је искључила пеглу, а свака осма мисли да ли је то учинила са ринглом.

Око 35 одсто мушкараца ослови девојку именом бивше, 92 одсто људи не запамти како се зове човек са којим су се управо упознали.

Сваког дана 6 одсто деце остане дуже у обданишту јер су родитељи заборавили да дођу по њих.

Сваки пети човек четвртком се радује што је сутра субота, а 15 одсто људи се сваког дана врати да провери да ли су закључали врата.

У сваком моменту 26 одсто возача заборави где је паркирало аутомобил.

Ово су само неки незванични подаци који указују на пад пажње, а кривац је мањак јода у организму.

На овај проблем данас упозоравају стручњаци Светске здравствене организације, УНИЦЕФ-а, али и МЕНСА.

О проблему недостатка јода у нашим организмима указано је на првој Међународној конвенцији о значају јода коју је у турском граду Алањи организовало Удружење за борбу против недостатка јода из Новог Сада у сарадњи са МЕНСОМ Србије и турским стручњацима.

Недостатак јода успорава психосоматски развој деце и смањује коефицијент интелигенције и до 15 одсто.

"Ми користимо свега 10 можда и до 20 одсто нашег биолошког потенцијала. Можемо много више, а то управо зависи од најранијих година живота, значи од неуронске мреже, а она опет зависи од ембрионалног развоја тих година живота, значи од јода", истакао је Ранко Рајовић из удружења МЕНСА.

Да би задовољили потребе организма довољно је два пута недељно на трпезу изнети морску рибу или у току дана узети 10 грама кухињске соли.

Јода има у морским плодовима, коштуњавом воћу и житарицама, а недостатак се надокнађује и употребом јодиране соли.

"Други облици уноса соли су таблете јода, међутим овакве препарате не треба уносити у организам без консултације лекара. Дневне потребе јода су врло мале свега 150 до 200 микрограма", рекла је докторка Славица Даутовић из Удружења за борбу против недостатка јода.

На крају, важно је истаћи да јод није важан само за преживљавање већ и за квалитетан живот.