Болести срца узроковане у првим данима живота

Истраживачи су покушали да разумеју боље разлоге јављања високог крвног притиска, то јест хипертензије.

Мала тежина беба на рођењу такође се доводи у везу са повећаним крвним притиском током живота.

Аутори студије желели су да одреде да ли начин на који дете расте до пете године има утицаја на повећан ризик од хипертензије.

Истраживачи су пратили стање 679 особа у Британији старости око 25 година.

Резултати су показали да су они који су нагло добијали на тежини у првих пет месеци живота и поново од друге до пете године, били склонији високом систолном (горњем) крвном притиску.

Брзо добијање телесне тежине непосредно после рођења у вези је са повишеним дијастолним (доњим) притиском.

Систолни крвни притисак је притисак у артеријама када се срце контрахује, док дијастолни представља притисак између два откуцаја срца.

"Да бисмо разумели зашто неки људи имају висок крвни притисак касније током живота, морамо узети у обзир оно што се дешава одмах по рођењиу па све до фактора ризика код одраслог човека попут количине соли коју узима или гојазности," истакао је вођа британског истраживачког тима, Јоав Бен-Шломо са Универзитета у Бристолу.

Вредност притиска је променљива, зависи од доба дана и подложна је утицају спољашњих и унутарњих фактора. Те промене су последица активирања бројних механизама којима организам покушава да одржи одговарајући проток крви зависно од тренутних потреба организма.

Код просечног здравог младог човека, у периоду мировања, систолни притисак се креће око 120 а дијастолни око 80 милиметара живиног стуба (mmHg).

Ове вредности остају углавном непромењене до средине двадесетих година, а онда се обично постепено пењу.

Код просечног шездесетогодишњака систолни притисак износи око 140, а код просечног осамдесетогодишњака око 160 mmHg.

Висок крвни притисак, познат и као "тихи убица" због особине да годинама пролази неопажено, повећава ризик од срчаног удара и шлога.