Листе за трансплантације све дуже - један донор може да спаси осам живота

Више од 2.000 пацијента у Војводини је на дијализи, многи од њих су на чекању за кадаверичну трансплантацију бубрега. Неки су имали срећу да га добију од сродника, док други чекају на операцију од неколико месеци па до десет година, током којих три пута седмично одлазе на дијализу.

"Ја сам бубрежну функцију изгубила са 23 године, кренула на дијализу. Била сам на дијализи три године и три месеца и после тога сам добила бубрег од мајке. Ја сам дијализу јако тешко подносила. Често се дешавало да добијем трансфузије, да завршим на хитној после саме дијализе. Имала сам скокове и падове притиска, главобоље, мучнине, повраћање, тако да је за мене живот на дијализи стварно био преживљавање", лкаже Драгана Ковачевић.

У Клиничком центру Војводине просечно се обави око 20 трансплантација бубрега годишње, док је на листи чекања око 100 пацијената.

"Проблем у целом свету и код нас јесте недовољан број давалаца бубрега, јер је број болесника сваког дана све већи. Листе чекања за трансплантацију бубрега су све веће, а број донора увек некако остаје сличан и исти", каже  проф. др Лада Петровић, нефролог.

Просечан донор у Војводини је мушкарац старости око 40 година, а последњих 10 година број донора у Србији четири пута је мањи од европског просека.

"Европске организације дефинишу своје захтеве кроз број донација, односно инсистирају да земља задовољава потребе својих грађана, а онда може да уђе у размену и на територији Европе. Наша законска регулатива је усклађена са тим захтевима, није то неки строги предуслов. Предуслов је пре свега да ми имамо што већи број донора", каже др Александра Плећаш Ђурић,  национална координаторка за трансплантацију органа.

У Србији су ове године урађене 22 трансплантације - 10 бубрега, три срца и јетре и шест рожњача.

Удружења подсећају и да су 20 пута веће шансе да ће вам у животу бити потребан донор него што ћете бити у прилици да будете један од њих, као и да само један може да спаси чак осам живота.