Ни богати ни сиромашни не знају шта је канцерогено

У целом свету влада мишљење да су фактори на које не може да се утиче, као што је загађења ваздуха, већа опасност по здравље него стил живота и избори које неко прави, попут претеривања у уносу хране и алкохола.

Студија спроведена над скоро 30.000 испитаника у 29 земаља, објављена је на Светском конгресу онколога који се одржава у Женеви од 27. до 31. августа.

У земљама у којима су примања већа попут Аустралије, Британије, Канаде, Грчке, Шпаније и САД, око 42 одсто популације мишљења је да конзумирање алкохола не повећава ризик од добијања рака.

Слично мисли и 26 одсто становништва земаља са просечним примањима попут Кине, Индонезије, Мексика, Румуније, Турске, Украјине и Уругваја.

У Кенији и Нигерији, земљама са изузетно ниским примањима које су обухваћене студијом, тек 15 одсто испитаних тврдило је да уживање у алкохолу није узрок обољења.

Са повећаним уносом алкохола, расте и ризик од обољевања од рака, упозорили су представници Међународне уније за борбу против рака.

Резултати студије показатељ су потребе за едукационим програмима да би се подстакле и подржале промене понашања, закључак је стручњака.

У "богатијим" земљама 9 одсто испитаника није дало одговор, а 51 одсто се сложило да конзумирање алкохола повећава ризик.

Међутим, чак 59 одсто анкетираног становништва "богаташких" земаља мисли да највећу опасност представља недовољан унос воћа и поврћа.

Према научним подацима, заштитни ефекат воћа и поврћа је слабији него штетност уношења алкохола.

На исти начин, људи у земљама вишег стандарда, претерано су наводили стрес као фактор ризика, а чак 78 одсто испитаника навело је загађење ваздуха као разлог за добијање малигних обољења.

Стрес, међутим, није означен као узрок болести, а загађење ваздуха има незнатан штетан учинак у односу на штетност алкохола.

"Људи у свим земљама спремнији су да прихвате мишљење да оно што не могу да контролишу може да изсазове рак, на пример загађен ваздух, него оно над чим имају контролу попут гојазности, која је познати фактор ризика код малигних обољења," истакли су стручњаци Међународне уније за борбу против рака.

Студија је показала да у сиромашним друштвима и земљама средњег стандарда, испитаници мање верују да се могу излечити од рака, а у најсиромашнијим земљама чак 48 одсто испитаних сматрало је да нема много помоћи када се неко оболи од малигног обољења.

Са повећањем стандарда, расте и вера у излечење: у земљама са просечним примањима 39 одсто је било песимистично, а у земљама нијвишег стандарда тек 17 одсто испитаника.

Песимистични ставови могу довести до тога да особе не затраже помоћ лекара, одбију терапију или не учествују у програмима скрининга који могу спасити многе животе.

Истраживање је обухватило и процену мишљења о другим факторима ризика попут пушења.

Испитаници су били веома свесни повећаног ризика од рака код пушача.