Мањак сна узрок високог притиска код младих

Тинејџери који спавају мање од шест и по сати током ноћи, два пута су склонији добијању високог крвног притиска, а код оних који при том имају и немиран сан, ризик од те болести је чак три пута већи него код оних који "лепо " спавају, упозорили су научници са Универзитета у Кливленду.

"Наша студија скреће пажњу на велики број оних који лоше и мало спавају у адолесценцији, а при том имају висок притисак али и друге здравствене проблеме," истакла је лекарка Сузан Редлајн, која је била на челу истраживачког тима.

"Утврдили смо и да лош квалитет сна има већи утицај на стварање услова за настанак хипертензије него мањак сна," додала је педијатар Редлајнова.

Висок крвни притисак може оштетити артерије и бубреге, а тиме довести до можданог удара, обољења бубрега и других болести.

Тим научника проучавао је 238 особа старости између 13 и 16 година и открио да је чак 14 одсто испитаника имало повишен крвни притисак или им је притисак био на граници, што се назива пре-хипертензија.

За одрасле особе, крвни притисак 140 са 90 или виши, дефинише се као висок крвни притисак, али код деце већ 90 одсто тих вредности означено је као хипертензија.

Испитаници су водили дневнике у које су уписивали податке о томе колико су спавали, али су научници узимали у обзир и то колико су се померали у кревету да би утврдили да ли су деца заиста спавала.

Иако им је у том добу неопходно девет сати сна дневно, испитаници су спавајући проводили у просеку тек 7,7 сати.

Прерано се будило или много вртело у кревету пре "падања" у сан чак 16 одсто учесника студије, а 11 одсто тинејџера спавало је мање од шест и по сати у току ноћи.

"Веза између неспавања и болести може имати велики утицај на јавно здравље," истакла је Редлајнова и додала да део проблема потиче од "технолошке инвазије на спаваћу собу" јер су компјутери, телевизори, музика и мобилни телефони и ту око деце.

"Неки тинејџери шаљу и читају поруке или слушају музику током целе ноћи. Адолесцентима је неопходно девет сати сна. Родитељи би требало да унапреде квалитет спавања свих чланова породице усклађеним временом када се иде на спавање, а када буди, док би спаваће собе требало да буду мирне, замрачене и погодне за спавање," саветује Редлајнова.

Национални институт за срце, плућа и крв упозорио је да кофеин и сувише топло окружење, такође утичу на то да особа не може да заспи.

"Знаци мањка сна или неквалитетног спавања су и често буђење у току ноћи, редовна немогућност да се заспи за мање од 30 минута, поспаност током дана или проблеми са концентрацијом у школи или на послу," тврди Редлајнова.

Редлајнова је нагласила да је проблем можда и већи него што је показало истраживање јер нису посматрана деца за коју се пре студије знало да имају проблем са спавањем или неку другу болест.