У Сахари некада све бујало

Нетакнут локалитет Гоберо, што на језику Туарега значи област, у Нигеру стар 10.000 година, откривен је још 2000. године, али су палеонтолози тек сада прикупили довољно информација за први комплетан извештај.

Пол Серено, стручњак са Чикашког универзитета и његове колеге, тражећи фосилне остатке диносауруса, наишли су на већи број костију људи и животиња, али и људске рукотворине-заоштрене врхове харпуна, камено оруђе, фрагменте грнчарије и мале украсне предмете.

"Куда год би човек бацио поглед, биле су кости животиња које не живе у пустињи и тада сам схватио да смо се вратили у време када је Сахара била зелена и влажна," навео је Серено који је налазиште открио радећи за Националну географију.

Налазиште крије најмање две стотине гробова које су направиле две засебне групе становника настањених у близини, али у размаку од 1.000 година.

Најдраматичнији призор је гроб у коме се налазе жена и двоје деце, испреплетених руку, положени на мноштво цвећа пре око 5.000 година.

Припадници старије групе били су високи, кршни ловци и скупљачи плодова, Кифиански народ који је највероватније област напустио за време дуге суше која је и исушила језеро пре отприлике 8.000 година, истакли су палеонтолози.

Другу групу, Тенерианци, који су област настањивали у периоду пре 7.000 и 4.500 година, чинили су нижи, ситнији људи који су се прехрањивали углавном ловећи и рибарећи.

Обе групе оставиле су велики број рукотворина попут разног алата, удица, керамичких предмета и накита, додају истраживачи.

"На први поглед, тешко је замислити да две групе толико биолошки различитих људи сахрањују мртве на истом месту," напоменуо је Крис Стојановски, биоархеолог са Државног универзитета Аризоне који је радио на ископинама.

Сахара, највећа пустињска област на Земљи већ десетинама хиљада година, постала је таква највероватније због промена у Земљиној орбити пре 12.000 година које су монсунске кише помериле ка северу.

Тим је сакупио узорке глеђи са зуба скелета, полена, костију и анализирао земљиште, оруђе и друге предмете и остатке из тих периода.

"Подаци које смо прикупили на гробљу Гоберо заједно са подацима из других налазишта на северу Африке, упућују на то да веома мало знамо о комплексној историји биосоцијалне еволуције која се суочила са оштрим променама климе у Сахари," тврде истраживачи у извештају.