четвртак, 14.08.2008, 10:19 -> 10:39
štampajНе смеју да питају лекаре
Старије особе нерадо од лекара траже додатна објашњења о ортипедској операцији којој треба да се подвргну. Забринутост, недоумице и питања остају без образложења и у готово тридесет одсто случајева када се пацијент одважи и проблем изложи ортопеду.
Старији људи којима предстоје озбиљније ортопедске операције, хирургу постављају само половину питања у вези са наступајућом операцијом, показују истраживања.
Утицај услова који претходе озбиљној ортопедској операцији, попут замене зглоба је велики, упозорила је докторка Венди Ливинсон са Универзитета у Торонту.
Одлука да се подвргну ортопедској операцији може бити изузетно тешка и збуњујућа за старије пацијенте, закључак је докторке Ливинсон и њених колега.
Да би утврдили каква је комуникација између хирурга ортопеда и њихових пацијената у предоперативном периоду, истраживачи су разговарали са 59 пацијената и преслушали њихове снимљене разговоре са лекарима.
Испитаници су имали 60 година и више, а анализирани су њихови разговори са лекарима и са истраживачима који су били након 5 до 7 дана и поново после 30 дана.
Истраживачи су код пацијената уочили 164 потенцијална питања, од којих се 84 одсто односило на саму операцију, најчешће у вези са квалитетом живота након хируршке интервенције.
Остала питања била су у вези са термином операције и местом и начином опоравка и рехабилитације.
Тек нешто више од половине наведених питања, пацијенти су поставили својим лекарима, а већина пацијената уопште није ни поменула забринутост у вези са својом могућношћу да физички издржи операцију, а тек неколицина је изразила сумњу у хирурге.
Забележена су само два случаја када је на питање хирурга о евентуалној забринутости или питањима, пацијент заиста затражио додатно објашњење.
Најчешће пацијенти своје недоумице износе током разговора о терапији и могућностима лечења.
У преко 60 одсто случајева, хирурзи су реаговали позитивно на недоумице пацијената, али чак 29 одсто одговора било је неодговарајуће и састојало се од "минималаних израза одобравања," попут "аха" или "да, да" или јасног одобравања али без практичних савета за решавање проблема.
Само један хирург је у одговору "отворено показао да разуме забринутост пацијента."
"Када лекари знају да пацијенти нерадо исказују забринутост због могућности да не издрже операцију, могу рутински да "изазову" причу о тој теми," истичу аутори студије.
Научници предлажу да доктор током разговора не пише нити гледа у налазе, већ да се окрене према пацијенту, гледа у њега или њу и пажљиво покуша да сазна да ли постоји још нешто о чему жели да прича.
Применом тог приступа пацијенти лакше причају о ономе што их брине.
"Када пацијент изрази своје недоумице, хирург треба да га увери да је тим који ће се бринути о њему стручан и искусан," закључују аутори студије.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар