“Невидљиви плашт” у лабораторији

Научници су креирали два нова типа материјала који утичу на то да се светлост прелама другачије, што је корак напред у проналажењу "невидљивог плашта".

Једно решење је врста рибарске мреже која помоћу више металних слојева мења правац светлости, док се други материјал састоји од сребрних жица.

Оба материјала направљена су коришћењем нано технологије и представљају структуре креиране вештачким инжењерингом, такозвани метаматеријали са особинама кје се не срећу у природи попут негативног рефрактивног индекса.

Два тима су независно радила под вођством Ксијанга Занга из Центра за науку и инжењеринг нанотехнологија при Универзитету Калифорније и своје резултате објавили су у часописима Сајнс (Science) и Нејчр (Nature).

Материјали мењају правац светлости у оквиру ограничених таласних дужина тако да нико неће моћи да их користи за сакривање зграда од сателита, наводи Џејсон Валентајн, један од учесника у пројекту.

"Ми заправо још не скривамо ништа," истакао је Валентајн, "Мислим да не морамо да бринемо о томе да ће у скорије време невидљиви људи шеткати око нас. Да будем искрен, тек смо на почетку посла."

Тим у коме је Валентајн радио, направио је материјал који утиче на светлост око видљивог спектра, у области која се користи и код оптичких влакана.

"Код природних материјала, индекс преламања-рефракције је позитиван, напомиње Валентајн.

"Када видимо рибу у води, деловаће нам да је испред места на коме у ствари јесте. Или ако ставимо штап у воду, изгледаће нам као да је поломљен," објашњава Валентајн и додаје да су то илузије које потичу од измењеног преламања светлости на прелазу воде и ваздуха.

Негативна рефракција коју су успели да направе тимови "ради" нешто потпуно другачије.

"Уместо да рибу видимо у води али мало испред, имаћемо утисак да је изнад површине воде," истакао је Валентајн.

Да би дошли до метаматеријала који "праве" негативну рефракцију, неки научни тимови су користили веома танке слојеве, практично дебљине једног атома, али они нису били практични и апсорбовали су већи део светлости.

"Ми смо само направили дебљи материјал," рекао је Валентајн.

Мноштво малих комада сребра и металних, непроводних слојева поређани су једни преко других, а затим избушени, формирајући материјал налик на мрежу.

Други тим је користећи калуп оксидног једињења конструисао материјал од сребрних наножица које су распоређене са веома малим размаком-мањим од таласне дужине видљиве светлости, по унутрешњем делу порозног алуминијумског оксида.

Материјали би већ сада могли да се примене при изради супериорних оптичких уређаја попут микроскопа којима би могли да се посматрају живи вируси, објаснили су истраживачи.

"У будућности, овакви материјали могли би да се користе и као "невидљиви плашт." Морали бисмо да у материјал увијемо то што хоћемо да учинимо невидљивим и обасјамо светлошћу. Тиме бисмо постигли да предмет постане невидљив," тврде научници који су учествовали у изради претече "невидљивог плашта."