Корона има ефекат лупе у односима – оно што је добро постало још боље, а лоше се лако покварило
Корона је променила свима животе, а највећи притисак трпе породице с малом и школском децом, каже психотерапеут Радмила Вулић Бојовић. Истакла је и да је веома тешко саветовати људе, јер су вести веома лоше.
Радмила Вулић Бојовић је за РТС оценила да је корона криза имала ефекат лупе, као неко увеличавајуће стакло, оно што је добро, показује тренд и има велику шансу да буде још боље, а оно што није добро доста се лако квари.
Највише су, како је рекла, угрожене породице с малом децом, зато што је њима и малој, школској деци тешко објаснити шта се дешава и откуд све те забране и зато што она имају низак степен самосталности, па родитељи морају да буду укључени у њихове обавезе.
"То су породице које трпе највећи притисак и код њих врло често долази до тих исклизнућа, проклизавања како кажемо у пракси. То су породице које у психотерапијској пракси сада најчешће добијамо", истакла је Вулић Бојовић.
Додала је да ће деца бити онолико добра или онолико лоша колико то родитељи могу да им пренесу.
"То вам је оно као кад летите авионом – родитељи прво ставите маску себи па онда детету, зато што функционалан родитељ значи функционално дете. Организујте им време, немојте им дати да не раде ништа и упутите их на неке сроднике или децу блиског узрста да могу ипак да се друже, јер је то јако важно", савет је психотерапеута.
Како човек може да профитира
У психотерапијској пракси уочила је да су људи, од компресије боравка у истом простору, недостатка спољних активности, које истиче, ипак организују интеракцију међу партнерима и члановима породице, да су људи више упућени једни на друге.
То, додала је, осим позитивних ефеката и зближавања, доноси и неке проблеме партнерске тензије управо због недостка активности које организују живот и упућености једних на друге.
Такође, оценила је да је свака криза опасност и угрожавајућа, али је и шасна. Сматра да су многи људи кроз све ово што се пролази успели да неке своје животне приоритете реорганизују и да посматрају животне вредности другачије.
"Корона је подједнако погодила и оне који су богати и сиромашни. Оно што на крају остаје то су односи које градимо, везе које би требало да јачамо и на које се ослањамо и у добру и у злу. Мислим да су они људи који су ову кризу искористили као шансу да се врате својим ближњима, да пораде на односима, да преорганизују приоритете у својим животима, то су људи који из овога могу чак и да профитирају на неки начин", поручује Вулић Бојовићева.
Живот је ипак најстарија категорија
Указала је да тако озбиљна здравствена криза, озбиљно гранично искуство нужно оставља последице и да још увек нема довољно истраживања на ту тему.
Међутим, објаснила је да људи, који су прошли кроз тешке облике те страшне болести или људи који су изгубили неког свог у невреме, ако икада постоји време за губитке, живот посматрају другим очима, чак га можда и више цене.
Истакла је и да је веома тешко саветовати људе, јер су вести веома лоше, тешко их је охрабрити.
Ипак, како је указала, као људској врсти не преостаје ништа друго него да људи имају наду да ће све да се оконча, да ће та свеприсутна опасност добити мање на значају и да ћемо на крају крајева испливати из овога.
"Нама можда две или три године изгледа пуно, али у историјском времену то није пуно. Живот је много сложенији и комплекснији од тога. Живот је некако најстарија категорија", поручила је психотерапеут Радмила Вулић Бојовић.
Коментари