Вакцинација у Србији – између младости, Устава и страха за безбедност

Готово 60 одсто младих од 18 до 29 година сматра да је ризик од вакцине једнак или већи од ризика од ковида, а нешто више њих није сигурно да ли жели да се вакцинише, док не добије потврду да је вакцина у потпуности ефикасна и безбедна, то је показало истраживање "Ипсоса".

Другачија статистика бележи се на факултету Медицине у Београду. Тамо се већина студената 4. и 5. године, њих 75 одсто, вакцинисало.

"Ми смо спровели бројне едукације у виду предавања, где смо покушали да стимулишемо младе да се вакцинишу. Студенти најчешће наводе то и плаше се да је вакцина превише брзо направљана и воде се тим да су млади, да њих корона неће превише погодити и да ће прележати на ногама. Што наравно није тачно, јер имамо примере да има и тежих случајева код младих", каже Александар Ђурић, председник Цтудентског парламента Медицинског факултета.

Посматрано по градовима предњаче млади у Нишу. Готово 30 одсто њих између 18 и 30 година примило је вакцину.

"У почетку су они увек против. Е, онда почиње разговор, онда почиње дискусија. То нису класична предавања, то је више разговор са младим људима који највише знају. Ми то разумемо, били смо и ми млади. И верујте ми смо задовољни да од 20, њих двоје-троје да се одлучи на вакцинацију, ми смо постигли велики успех. Тако смо скоро десет кругова урадили у целом округу", рекао је проф. др Милорад Јеркан, директор Дома здравља у Нишу.

Како би у целој земљи епидемијска ситуација на јесен била под контролом, потребно је да се вакцинише већи број људи од првобитне прогнозе, поручују стручњаци.

"Са појавом нових варијанти вируса потребно је подићи ниво колективног имнуитета и сада се налазимо на некој бројци од 80 процената читаве популације, јер само на тај начин спречићемо ширење вируса и онемогућити да вирус нађе онога који није заштићени. Према томе, ми имамо два пута пред собом. Један, поштовање мера и други вакцинација. Једино тако можемо да станемо на пут ковиду 19 и да успоставимо контролу над епидемијом и да наредни случајеви буду спорадични, а не у форми епидемије", наводи проф. Тања Јовановић, вирусолог.

У форми ваучера, бесплатних ручкова, услуга, предузетници су мотивисали запослене да се вакцинишу.

Држава је вакцинисане до краја маја наградила са 3.000 динара. Последњих месец дана, међутим, имунизовано је тек 400 хиљада грађана.

"Сад ћемо да радимо на томе да уводимо и лутрије, да поново издвојимо новац, да платимо људе да бисмо вакцинисали, јер нам расту бројеви. Сваке недеље нам расте за 20 одсто и то није забрињавајуће, неће бити забрињавајуће ни следеће недеље, ни за две недеље, али ће бити забрињавајуће за месец и по дана. Немојте да вам причам колико функционера имамо који се нису вакцинисали. Ја сам данас замолио једног министра да се вакцинише", истакао је председник Србије Александар Вучић.

Док се лекари залажу за обавезну вакцинацију одређених категорија, попут запослених у здравству, председник каже да то не би било у складу са Уставом.

"Како ћу да кажем грађанину ви смете да уђете у шопинг мол зато што сте вакцинисани, а ви не смете да уђете у шопинг мол зато што нисте. Да ли ме лично питате да ли бих био поборник оного што ради Мицотакис, Макрон, да. Сутра бих то урадио. Али, постоји ограничавајући фактор који се зове Устав Србије", казао је Вучић.

Бар једну дозу вакцине примило је готово 2.773 хиљаде људи, обе 2.642 и по хиљаде грађана, што је 49 одсто пунолетног становништва.