И сајмови се селе на интернет, за поједине улазнице важе и десет дана

Последњи сајам који сте могли да обиђете у Београду, био је крајње иронично, сајам туризма. После тога сајамске хале претвориле су се у ковид болнице, а стигла је и вест да се одлаже и сајам књига. Да ли ће епидемија короне сајмове заувек преселити у виртуелни свет?

Сваког месеца Београдски сајам мора да заради најмање 50 милиона динара јер толики су трошкови текућег одржавања. Осим издавања простора, других могућности за зараду готово да нема, тако да је у овом тренутку губитак 650 милиона динара.

Слично је и са Новосадским сајмом. Они предвиђају да ће до краја године имати минус од чак два милиона евра, највише због отказивања Пољопривредног сајма.

"Београдски сајам и манифестације нису у могућности да се одржавају због категоризације сајма да је у категорији концерата, утакмица и томе слично. Није нам баш најјасније како на пример у једном тржном центру може 15.000 људи да буде у истом тренутку на једном месту, а на пример, на Београдском сајму, на простору од 24 хектара не може ни један човек да буде, али ето то су можда нека боља времена, ми једноставно желимо да имамо дозволу за рад и да радимо", изјавио је Александар Ивковић, помоћник комерцијалног директора Београдског сајма.

Стигла је и информација да је Сајам књига одложен за децембар. Пандемија је зауставила сајамске манифестације и у свету.

Од 18, на којима је српска привреда требало да има своје штандове, одржано је само шест.

Неки су се одлучили за организовање билатералних сусрета привредника или виртуелних сајмова.

Тако ће 35. Сајам козметике први пут бити дигиталан. Неће бити чекања у реду и гужви, а једна улазница важиће свих десет дана сајма.

"То је заправо један добро организован веб сајт, у оквиру кога посетилац када проступи том веб сајту може врло лако и једноставно и прегледно да погледа списак излагача, може да погледа списак брендова, може да купује те производе и, такође, оно што је веома битно моћи ће да комуницира са излагачима", каже Александра Бојовић, Сајам козметике "Додир Париза".

Ипак, стручњаци кажу, ништа не може да замени непосредни контакт.

"Јер ипак жива реч, кад ви дођете на сајам и кад покажете ваше производе и кад седнете са потенцијалним купцима или постојећим, то неко одржавање тих контаката и стицање нових не може у потпуности заменити саму ту сајамску причу", наводи Јованка Ћалина, руководилац Центра за организацију сајмова ПКС.

Сајмови, иначе, доносе приход и буџету. Током 2019. само од посете страних и домаћих гостију који су долазили на Сајам, Београд је приходовао око 1,3 милијарди динара.