Време је за физичку дистанцу, али не и социјалну
У протеклих месец дана многи су положили тест људскости, солидарности и хуманости. Главна преокупација је како и коме можемо да помогнемо. Чему нас уче кризне ситуације и да ли те животне лекције треба примењивати и када све прође?
Светла тачка у тами ковида 19 јесте дуг списак хуманих дела. Сада богатији за нове људе, поред волонтера и других који помажу и у редовној ситуацији.
Поједини станодавци не наплаћују кирију. Док многи отпуштају раднике, предузетник из околине Лознице запослио је десеторо људи пошто су изгубили посао. Не изостају ни креативна решења – најављује се ускоро производња првог српског респиратора.
На све стране шију се маске, праве визири, најпре за здравствене раднике, помаже се и најстаријима и најугроженијима. Донирају спортисти, други познати и јавности непознати људи.
"Обично када се десе ситуације у којима држава не може својим уобичајеним механизмима да превазиђе ту ситуацију, ево сада је један драматичан пример тога, онда заправо друштво кроз своје имплицитне механизме почиње да реагује тако што долази до једне врсте повезивања и солидарности, до појачане потребе да се ослонимо једни на друге", каже социолог Далибор Петровић.
Када другоме помажемо, осећамо се корисно. Тако чувамо и своје ментално здравље, напомињу стручњаци.
"Истраживања показују заправо да сам чин помагања другој особи у мозгу ствара утисак као да смо награђени за то. У ситуацијама када ми заиста не можемо да правимо било какве планове, када нам је живот преокренут наопачке, када из дана у дан се ситуација мења и ми над њом немамо неку контролу, ми заправо тражимо начин на који ћемо ту контролу повратити. Можемо ту ситуацију да искористимо на најбољи могући начин да неке своје навике, нека своја понашања променимо у том смислу да помажемо другим људима, на тај начин заправо и већина људи поновно проналази неку врсту утехе, смисла и сврхе у тој ситуацији", наводи психолог Светлана Пуретић.
Истиче да је сада време за физичку дистанцу, али не и социјалну.
"Социјална повезаност нам помаже заправо да се не осећамо сами, изоловани и да смо усмаљени у овоме што нам се дешава, већ смо на овај начин повезани са другима", додаје Светлана Пуретић.
Да се повежу донатори са градовима и општинама, којима је помоћ потребна, омогућио је НАЛЕД кроз платформу на свом сајту. За сада је више од 30 општина и градова исказало потребу за донацијама.
"То су највише потребе за храном и хигијенским средствима јер општине би та средства да уруче најугроженијим деловима становништва – пензионерима, корисницима социјалне помоћи, одмах иза тога следе потребе за заштитним средствима – маске, рукавице, заштитна одела, обућа која је општинама потребна пре свега за њихове домове здравља и за опремање локланих болница, дакле то им недостаје. Очекујемо да и ове донације за локалне самоуправе буду ослобођене ПДВ-а", каже Иван Радак из НАЛЕД-а.
А многи грађани спремни су, како кажу, да се солидаришу са најугроженијима и да им поклоне својих 100 евра из државног пакета помоћи.
Коментари