Др Срђа Јанковић: Епидемија без преседана, вирус не можемо да зауставимо брзо

"Просечна инкубација ове болести је пет до седам дана. Може да буде краћа а може да буде и 14 дана, изузетно, који дан дуже", рекао је, гостујући у Јутарњем програму, др Срђа Јанковић, имунолог Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

Додао је да зато не можемо видети ефекте строжих мера тако брзо, али да је то могуће током наредне недеље. Када је реч о смртним исходима, др Јанковић каже да су у питању они који су се раније заразили.

"Број смртних исхода касни за бројем новооболелих, зато што болест неко време траје и код оних који имају тешку клиничку слику и буду животно угрожени, тако да ту видимо можда, резултате тренда који је био нешто раније", додао је др Јанковић.

Нагласио је да, када оболевање достигне врхунац, број преминулих ће почети да опада са закашњењем у односу на то, и да је сада важно да што више смањимо пораст са којом се суочавамо.

"Не може се, наравно, очекивати да немамо пораст броја оболелих зато што је у овој ситуацији није реaлно да зауставимо вирус тако брзо, али можемо да га знатно успоримо тако да што мање људи оболи", рекао је др Срђа Јанковић.

Каже да је то важно јер ће онда бити мање људи који добијају тешку клиничку слику и који су животно угрожени.

"Нама сада ти бројеви у ствари нису само бројени, ми видимо на основу тих бројева и колико су изгледи да спасимо животе у наредним данима, недељама па и месецима", додао је, уз напомену да бројеви које су актуелни показују да морамо да учинимо више.

"Мере имају вредност онако како их спроведемо, а спроводимо их сви заједно. Обавеза законска постоји јер то је опасност по народно здравље. Али не говорим само о томе. Без наше солидарности, без одговорности, без увиђања да је опасност општа, и да свако мора да допринесе, ако желимо да се сачувамо, најбоље мере можда неће бити довољне", истиче др Јанковић.

Заразност током инкубације 

За коронавирус се зна да постоји могућност да особа буде заразна и крајем инкубације.

"То значи бар последња два дана пред појаву симптома, особа је најчешће заразна. Може да буде мало дуже и од два дана. Дакле, постоји могућност да особа у инкубацији зарази друге и то је допринело ширењу ове болести", објаснио је др Јанковић.

Говорећи о ношењу маски, др Јанковић каже да њима штитимо друге ако смо болесни, али донекле и себе, не потпуно. 

"Професионалне маске – 99 штите здравствене раднике и друге који су изложени, и тако не могу да штите обичне маске, ни хируршке ни импровизоване, али делимична заштита на нивоу колектива, то се збирно преводи у велику заштиту колектива и појединаца. Ако ми маском смањимо вероватноћу заразе свакога, за неки проценат, да је преполовимо, да је смањимо за десети део можда, двадесети део... Онда то збирно, за све нас, јесте значајна заштита", објаснио је.

Мешају се и разне препоруке о томе која маска поуздано штити са препорукама о томе да ли има смисла користити и ону која не штити стопостотно. Доктор Јанковић кратко одговара на ову дилему – "Да".

Епидемија без преседана 

Објашњава да је ово ситуација "без преседана јер је ово прва епидемија у овако глобализованом свету, са оваквим телекомуникацијам и са оваквим кретањем људи, што је и допринело епидемији, тако да је цео свет на великом испиту".

"Кад не можемо да се сложимо око чињеница које су важне, као што је чињеница да су људски животи угрожени ако не спроведемо ове ригорозне мере сви заједно, онда то постаје претња по све нас, ризик по све нас", упозорава др Јанковић.

Када је реч о структури вируса, каже да се сви вируси који су распрострањени по свету, мењају по мало. Код коронавируса је дошло до промена и има осам подтипова, али су сви слични.

"Још немамо поуздане доказе да су неки од тих подтипова драстично другачији од осталих по вируленцији, али то се истражује и то је могуће", објаснио је др Јанковић.

Смртност условљена бројним факторима 

"Укупна смртност у популацији зависи од читавог низа фактора, на првом месту од тога како се бранимо и штитимо од вируса и којим путевима се он ширио. Што се тиче оболевања особа које не припадају ризичним скупинама, морам да кажем да одувек знамо да је могуће, само мало вероватно. Сада када имамо велики број оболелих у свету, и то мало вероватно ћемо виђати чешће", рекао је Јанковић.

Ипак, каже да нико не треба да сматра да је нерањив и заштићен јер постоје околности које то могу променити, али и предиспозиције које се не виде.

Вакцине 

Говорећи о редовној вакцинацији деце, доктор наглашава да је ритам за сада – без промена.

А вакцина против коронавируса, подсећа др Јанковић, захтева клиничка испитивања која трају годинама и наводи да ју је могуће очекивати за годину и по дана до две године.