Адаптација је најважнија за очување менталног здравља у самоизолацији

„Адаптација је процес који се временски ствара. Ми ћемо се сви адаптирати новонасталим условима који се дешавају", рекла је, гостујући у Јутарњем програму, психотерапеут др Александра Ђурић, и додала да је важно имати на уму да физичка дистанца није исто што и емотивна дистанца.

„Постоје начини како да останемо у емотивној повезаности са пријатељима, породицом, и ту нам савремена технологија може доста помоћи. Можемо се отворити за нова искуства и у овим условима научити нешто ново", рекла је др Ђурић и напоменула да је јако важно да останемо емотивно повезани.

Додаје да, ако нас неко не позове када су времена тешка, можемо пробати да га разумемо.

„Свако од нас се индивидуално бори са овим. Ово је шок, и траума којој смо сви изложени. Емоције као што су љутња, страх, туга и стања збуњености и анксиозности су потпуно очекиване. Тако да, ако нас неко не позове, не мора да значи да не жели, већ да се са ситуацијом бори на себи својствен начин", објаснила је.

Каже да је сада важно да се више „отворимо ка разумевању другог људског бића".

„Важно је слушати и разумети емоције, без критике, без осуде, отворити се да чујемо друге, али и себе", саветује др Ђурић и додаје да нам у томе могу помоћи пријатељи и породица. Начин на који ћемо то урадити, зависи од личности и карактера.

„Неко је интровертан, неко екстровертан. Интровертне личности су окренуте себи, пријаће им вежбе медитације, читање књига, писање дневника... Екстровертне личности имају потребу да се изразе и да се окрену ка спољашњем свету. Њима је значајније да се повежу са заједницом кроз савремене технологије, да се онлајн повежу са курсевима, школама, онлајн плесним школама, да вежбају...", каже Ђурићева.

Истиче да је важно и да одржавамо неке дневне ритуале и активности. То могу бити најједноставније „мале ствари" које нам прочињавају задовољство.

„Колико год нам се чиниле досадне, имају смисла. Помажу нам да одржимо минимални ниво физичке активности која нам омогућава да смањимо анксиозност. Важно је да избегнемо онај моменат фантазија и предвиђања будућности, што јесте проблем, и што може да наруши емотивно стање", рекла је и додала да је страх апсолутно нормалан у овој ситуацији.

„Имамо моменат када је велика неизвесност у питању. Не треба додатно поткрепљивати наш страх. Мислим на изложеност вестима које нису проверене, и друштвеним мрежама где се дели свашта од садржаја. Ако смо континуирано изложени таквим садржајима, које нас додатно изнемиравају, наш страх се може погоршати. Ја предлажем да се дистанцирамо и да их тек нужно пратимо, да то буде информисаност из проверених извора, али не оно бомбардовање и костантна усмереност на ову тему. Потребно је да се бавимо и садржајима који нас интересују и могу да помогну да се осећамо боље", саветује др Ђурић.