Немачка, шест поука после две године пандемије

На улазу у месни здравствени завод у Гермерсхајму, у немачкој покрајини Порајње-Палатинат  подметнут је пожар. То је већ други овакав случај у покрајини: пре седам недеља на исти начин је нападнут здравствени завод у месту Алтенкирхен.

Турбулентна времена у републици уморној од пандемије: подметање пожара, демонстрације против антипандемијских мера, свађе у породицама, па чак и прекид контакта са најближима а све због питања: Шта мислиш о вакцинацији?

Две године од првог случаја короне, међутим, свакодневица у Немачкој не састоји се само од сукоба. Чему нас је пандемија научила?

1. Пандемија изазива свађе али није поделила друштво

Мада се многи боје поделе немачког друштва због различитог односа према пандемији, политолошкиња Паула Келер каже да за сада не постоје научна сазнања која би поткрепила ову тезу.

Додаје да од почетка пандемије постоје жестоке дискусије и у приватној сфери, али сматра де је Немачка још далеко од генерално подељеног друштва.

Наводи резултате истраживања које је спровела Фондација Конрад Аденауер, као и резултате истраживања јавног мњења које спроводи Фондација Бертелсман. Паула Келер подсећа да велика већина грађана поштује мере и вакцинисана је.

"То често бива потиснуто у други план, јер серадикалне мањине изузетно гласно јављају за реч", каже и додаје да су се поједине групе људи за време пандемије радикализовале и смишљено вербално нападају политичаре, новинаре и научнике, те да те групе имају циљ и потенцијал да дестабилизују демократију.

Келер каже да се они морају схватити озбиљно јер неће нестати након пандемије.

2. Пандемија је учинила видљивим огроман проблем медицинске неге

На почетку пандемије говорило се пре свега о недостатку кревета на одељењима интензивне неге. Али убрзо је било јасно да не недостају толико материјал и техника, већ стручњаци – медицински техничари и сестре. Због тога се није могло користити чак 20 одсто места на одељењима интезивне неге.

То би могло и да се погорша, јер према актуелним анкетама чак 70 одсто запослених у збрињавању старијих или 30 одсто запослених у бранши медицинске неге размишљају о промени посла.

Пандемија је повећала њихово незадовољство. Многи имају утисак да дају све од себе али да то није довољно за адекватну негу њима поверених људи јер немају довољно времена.

Позитивно је у целој ситуацији то што су недостаци постали толико видљиви да ни медији ни политика не могу да их игноришу.

3. Пандемија је открила недостатке система образовања

Пандемија је довела до напретка у дигитализацији и притом открила недостатке школског  система. "Пандемија је чувена лупа, која показује од чега је немачки образовни систем одвано оболео", каже директор Лајбницовог института за истраживање образовања, Кај Мац.

Додао је да је постало јасно да су ангажман, образовни ниво и финансијске могућности родитеља још увек одлучујући за успешно школовање деце. То се према њему само заоштрило у временима дигиталне наставе, али није нов феномен.

Мац сматра да је позитивно то што су просветни радници били принуђени да се суоче са технолошким новинама, али и да постоји опасност да се са укидањем онлајн наставе, нарочито у основним школама, врате старим шемама.

Нада се да ће сазнање, колико је школа важна за правилан развој деце, потрајати и после пандемије, те да ће много више школа имати целодневни боравак и неће бити само место за преношење знања.

4. Хибридна радна места

Канцеларије празне, људи раде од куће – пандемија је значајно променила свет рада.

Швајцарско софтверско предузеће "Лоцатее" је упоредило попуњеност радних места у канцеларијама пре пандимије и после њеног избијања.

Показало се да је код предузећа укључених у анализу, тренутно заузета највише четвртина канцеларијске површине. Менаџерка у швајцарској фирми Сабине Ем сматра да се ради о дугорочном тренду.

Пандемија је комбинацијом присуства у канцеларији и рада од куће учинила свет рада – хибридним. То је нешто што ће остати и после короне.

5. Улога научника постала важнија

После две године пандемије и медицински лаици употребљавају термине као што су инциденца, прокуженост, имуни одговор.

При томе се много тога брзо мења, данас важи једно сутра друго.

Док је на почетку пандемије тежиште било на хигијени руку, јер се сматрало да се вирус шири том врстом контакта, после је дошло сазнање да је основни пут преноса ваздухом.

Закључак из тога јесте да политичари морају да имају мултидисциплинарне тимове, који ће их саветовати и не могу да се једнострано ослоне на једну врсту научника.

Осим медицинских стручњака разних области, политичарима ће у тимовима бити неопходни стручњаци за кризну комуникацију, логистику и економију. Мораће тимски да расправе оправданост сваке мере – и онда политичарима дају предлоге.

Тиме ће се за грађане вероватно повећати разумљивост, па и прихватљивост многих мера.

6. Пандемија оптерећује душу

Стално нови захтеви и сазнања, усамљеност, преоптерећеност радом и школом од куће, егзистенцијални страхови и инфекција. Истраживања показују да је све то оставило трага на многим људима.

Немачко психотерапеутско удружење (DPtV) наводи да је потражња за психотерапијом већ у првој пандемијској години порасла за 40 одсто.

Председник овог удружења Гебхард Хенчел каже да пандемија посебно оптерећује децу и омладину и да је многе спречила у природном процесу одвајања од родитељске куће.

Сматра да је и медицинско особље посебно угрожено. "Тренутно се сви још добро држимо, стиснемо зубе и гурамо даље", каже. Али опомиње да би касније последице могле бити велике.

Пошто се не зна колико ће пандемија трајати, Хенчел се залаже за то да се већ сада почне са суочавањем и прерађивањем трауматичних искустава.

За то је, према њему, потребно да се отворено говори о погрешним проценама – од политике до приватне сфере.

Само тако се може избећи да конфликти који настају за време пандемие прерасту у трајне девијације.