Професор Шакић: О вакцинацији треба да говоре људи којима се верује, невакцинисани фабрике нових сојева
Професор Борис Шакић, неуроимунолог, биолог и професор на Универзитету Мек Мастер у Хамилтону, у Канади, рекао је за РТС да би морали да се ангажују они којима се верује да би се људи мотивисали на вакцинацију. Људи који нису вакцинисани су фабрике нових сојева, поручио је професор Шакић.
Протеклог викенда је од ковида у Србији преминула 121 особа. Данас ће код нас почети кажњавање за непоштовање мера, а Румунија од овог понедељка уводи ноћни карантин, забрањене су прославе, затворају се школе и вртићи, продавнице раде скраћено.
Русија бележи нови црни рекорд када је реч о броју умрлих, у Москви се уводи локдаун. Француска је продужила важење здравствених пропусница до краја јула наредне године. Невакцинисанима у Аустрији прети затварање, ако се ситуација у јединицама интензивне неге погорша.
Резултати истраживања, које су спровели агенција Ипсос, Филозофски факултет и Удружење за јавно здравље показује да је 38 одсто пунололетних грађана Србије, међу којима највише младих, и даље неодлучно у погледу вакцинације.
Професор Борис Шакић, неуроимунолог, биолог и професор на Универзитету Мек Мастер у Хамилтону, у Канади, рекао је да се ситуација у Канади, где живи, побољшава, да је вакцинација почела у априлу и да добро иде.
"Свака провинција у Канади има своја правила. У делу у ком ја живим све мере, које су донете су пажљиво испоштоване", навео је Шакић.
Према његовим речима, у свим продавницама, као и у градском превозу, носе се маске.
"Канада има потенцијал да вакцинише 86 посто становништа, остало су деца и стари, који не могу да се вакцинишу из неких здравствених разлога", истакао је професор Шакић, додајући да се сада у тој земљи мере ублажавају и живот се полако враћа у нормалу.
Навео је да се деца враћају у школе, али носе меске, а ако школа има епидемијски неповољну ситуацију, она мора сама да локализује ту епидемију.
Ко треба да говори о вакцинацији
На питање како да се и у Србији мотивишу људи на вакцинацију, каже да је јако важно ко прича о вакцинацију, да ли је то неко на власти, ауторитет у здравству или особа којој људи верују.
Према његовом мишљењу, морали би да буду ангажовани они којима се верује да би се људи мотивисали на вакцинацију.
У научном раду из часописа "Nature" група енглеских психолога окарактерисала је профиле пацијената који имају различит однос према вакцинацији од ковида.
"У том раду идентификовали су три врсте људи – они који прихватају вакцинацију и њима одговара 65 одсто људи, они који су у недоумици, њих је 25 одсто, и они који су резистентни, не верују у вакцинацију, којима припада 10 посто", објаснио је Шакић.
Како је навео, међу онима који су у недоумици и резистентни има доста психотичних или верујућих, зато је битно њима се обратити и објаснити.
Говорећи o делта плус соју коронавируса, професор Шакић је објаснио да је он само мало заразнији него делта сој, доминантан је у Енглеској, али најбитније је да није смртоноснији од делта соја.
"Они који нису вакцинисани су фабрике нових сојева", нагласио је неуроимунолог, додајући да нико није предвидео да има тако много људи који не желе да се вакцинишу.
Коментари