Продужена рука епидемије у Јужној Кореји – депресија и највећа стопа самоубистава тинејџера

Јужнокорејска агенција Јонхап јавља да је млада манекенка и глумица Сонг Ју Џун изненада преминула током викенда, док други домаћи медији извештавањем о њеном менталном стању сугеришу да је реч о самоубиству.

Лепа двадесетшестогодишња Сонг имала је мање улоге у неколико познатих јужнокорејских серија, иначе популарних у читавој источној и југоисточној Азији, те је често наступала у рекламама. То је најновије самоубиство међу славним, изразито младим идолима, певачима и глумцима.

Кад је реч о неколико последњих година, пажњу медија су посебно привукли смрт вокалисте Ким Џонг Хјуна, члана изузетно популарне поп групе "Шајни", који је себи живот одузео крајем 2017. у 28. години, певачице Сали, бившег члана групе "Ф(Х)", која је окончала свој кратки животни пут у 2019. с непуних 26 година, и случај певачице Гу Харе из бенда КАРА, која је дигла руку на себе у 29. години.

Реч је опасном тренду, који би могао да многе њихове обожаваоце, осетљиве младе људе с фаталистичким назорима, потакне да учине исто.

Самоубиство као друштвена пошаст

Република Кореја традиционално има највишу стопу самоубиства међу 37 држава Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). У 2018. она је износила чак 26,6 особе на 100.000 становника, а почетком те деценије достизала је и 28,5.

Чланице ОЕЦД-а су, углавном, економски и технолошки високоразвијене земље и стабилна друштва, попут Немачке, Данске, Аустралије или Јапана.

Јужна Кореја је, након што је искусила жестоку експлоатацију природних и људских ресурса током пола века јапанске окупације и катастрофално разарање током Корејског рата, прошла и кроз тешке године диктаторског војног режима шездесетих и седамдесетих.

Међутим, у последње четири деценије изградила је снажну и технолошки врло напредну економију, која се по обиму бруто друштвеног производа у свету рангира између 10. и 13. места и која је иза себе оставила демографске гиганте попут Индонезије, али и многе земље западне Европе.

Ипак, упркос економском расту, богаћењу друштва и бројним удобностима и новим могућностима који доноси високи технолошки напредак, Јужну Кореју последњих деценија мучи висока стопа самоубиства, и то међу различитим слојевима становништва.

Узроци су бројни. Међу најстаријим грађанима чест мотив су тешкоће изазване сиромаштвом, будући да је у земљи на јужном делу Корејског полуострва пензиони систем успостављен тек крајем осамдесетиих, те су многе седе главе радни век завршиле ван њега, а без довољних уштеђевина које би могле да испрате и раст трошкова живота који је пратио економски развој.

Такође, драстични пад наталитета и распад традиционалног породичног система значе да мање људи у Јужној Кореји сада издржава своје родитеље, што такође доприноси проблему сиромаштва међу пензионерима.

Јужна Кореја има и културу личног стоицизма и части, због чега многе старе особе бирају самоубиство да не би биле на терету породици.

С друге стране, радници у најпродуктивнијим годинама под великим су притиском због тешког рада, без одмора, с пуно прековремених часова и неретким малтретирањем од надређених.

То се све трпи због снажних очекивања да се кроз каријерни успех и остварено високо образовање на најпрестижнијим универзитетима за које влада огромна конкуренција може и треба осветлати образ породице, што је врло битна друштвена вредност у тој земљи у којој конфучијански назори о поштовању родитеља и академском успеху и данас владају неприкосновени.

Јужна Кореја има највећу стопу самоубистава на свету међу тинејџерима. Реч је адолесцентима који нису успели да изађу на крај са колективном опсесијом везаном за полагање пријемних испита и упис на најпознатије универзитете, чије дипломе, бар у теорији, треба да отворе врата најбољих фирми и буду једна врста карте за оно што се данас сматра успехом у животу.

Корејски ђаци уче дневно и по 15-16 сати, јер најчешће после редовне школе похађају допунску наставу која треба да их припреми за пријемне испите и упис на престижне универзитете – сурова рутина коју не могу сви да издрже.

Тај, за источну Азију типичан спој конфучијанских вредности у вези са образовањем, који укључује и строго инсистирање на саможртвовању у учењу, са капиталистичким идеалом материјалног успеха и звездане каријере, прави је отровни коктел који, скупа са оштром академском конкуренцијом али и конкуренцијом на радном месту, ломи тинејџере и младе раднике у Јужној Кореји.

Томе треба додати још један феномен данашњице – омаложавање и вређање на друштвеним медијима који разарају самопоштовање код пубертетлија и наводе их на самоубиство.

У Јужној Кореји је и посебно изражен проблем опсесије изгледом, такође карактеристичан за капиталистички систем у којем је и појединац сам, уместо субјект, роба који треба да се саморекламира и допадне не само евентуалним романтичним партнерима, него и пробије на тржишту рада привукавши потенцијалне послодавце својим пријатном и уредном спољашношћу.

Диктат филмске, модне и козметичне индустрије да треба бити увек привлачан и секси, кул и гламурозан, у Јужној Кореји се, нажалост, чини се, преточио у једну врсту хистерије за хируршким интервенцијама на лицу и телу.

То је Сеул претворило у светску престоницу скалпела у коју на отклањање мана и промену личног описа долазе и муштерије из Кине, Јапана и других земаља, а водеће естетске хирурге у крем друштва, не само по дебљини новчаника, већ и по присутности у медијама.

Незадовољство сопственим изгледом или исходом захвата један је од тужних мотива за самоубиство међу младима у тој земљи на Корејском полуострву јужно од 38 паралеле.

На крају пута високог економског и технолошки развоја – апатија и бесмисао?

Као и у Јапану, истраживања у Јужној Кореји показују да је око 90 одсто особа које су себи одузеле живот патило од депресије, односно анксиозности.

Опасан фактор у Јужној Кореји, држави са 51,5 милиона становника, јесте и прилично распрострањени алкохолизам, јер студије показују да је чак 40 одсто грађана те земље који су покушали да изврше самоубиство то учинили у алкохолисаном стању.

Јужна Кореја једина је чланица ОЕЦД-а у којој од деведесетих наовамо расте стопа самоубиства, будући да је суседни Јапан, у којем је читавих једанаест година након источноазијске финансијске кризе у 1997. број самоубистава био изнад 30.000 годишње, успео да преокрене тај тренд и последњих година, захваљујући свеобухватном медицинском и друштвеном приступу које подржава велико економско улагање владе у превенцију, смањи број тако страдалих за трећину.

Јужна Кореја је предводила ОЕЦД по стопи самоубистава од 2003. до 2016, и након што је на годину дана препустило лидерство у тој црној хроници Литванији, опет је повратила прво место у 2018.

У Јужној Кореји, у којој БДП по глави становника износи чак 40.000 америчких долара, себи пресуди годишње око 14.000 људи. Самоубиство је највећи узрок смрти међу становништвом старости између 10 и 39 година.

У анкети коју је спровео ОЕЦД, јужнокорејски грађани оценили су сопствено задовољство животом са 5,9 поена од могућих десет, што је испод просека од 6,5 за све чланице те организације.

Стога Јужна Кореја, нажалост, чини се, представља пример тога да ментално здравље и добробит појединаца не зависе само од економског богаћења, високог образовања и удобности коју пружа врхунска технологија (лидер је у производњи паметних телефона и друге електронике, земља са најразгранатијом интернет мрежом, те један од светских лидера у роботици).

Штавише, може се рећи да су видни економски и технолошки напредак, праћени израженим материјализмом, жестоким друштвеним надметањем и пресијом на децу, код пуно људи у тој земљи проузроковали известан "замор материјала", отуђење, осећај бесмисла и апатију.