Свет је много научио о корони, али на многа питања још увек нема одговора

Кина је 31. децембра 2019. године Светској здравственој органозацији пријавила "мистериозни нови сој упале плућа".

У року од две недеље, кинески научници идентификовали су секвенцу генома вируса, генетски код који чини вирус, а у року од три недеље направљени су први комплети за тестирање.

Међутим, годину дана касније, с више од 83 милиона пријављених случајева заразе и 1,7 милиона преминулих широм света, и даље се много тога не зна о ковиду 19, од базичних ствари, попут тога како је пандемија почела, до сложенијих питања, па и оног како ће се и када она завршити.

Професор биологије на Институту за технологију Рочестер Морин Феран каже да је свет много сазнао о коронавируса, али "имамо још километре и километре да пређемо". Вирусолози и јавни здравствени званичници деценијама ће бити запослени.

Одакле вирус потиче

Свет и даље покушава да сазна порекло вируса. У почетку је деловало да је повезан с пијацом у Вухану на којој су продаване живе животиње, али је студија научног часописа Лансет објављена у јануару, показала да трећина иницијално оболелих није директно била повезана са пијацом.

Појединци, попут америчког председника Доналда Трампа, изразили су сумњу у то да ли је вирус "пуштен" да циркулише након што је проучаван или створен у лабараторији у Вухану.

Научници наводе да постоји велики број доказа да је вирус настао у дивљини и да су најближи познати "рођаци" коронавируса превише генетски различити од ковида 19 да би он "процурео" и покренуо пандемију.

У студијама су пронађени докази да је могуће да је вирус циркулисао САД и Европом у децембру 2019, месецима раније него што се мислило. Кинески државни медији писали су да је могуће да је вирус потекао изван Кине.

Професор микробиологије на Аустралијском националном универзитету Питер Колингон каже да је врло вероватно да је вирус циркулисао Америком и деловима Европе пре нешто што су у овим земљама дијагностиковани први случајеви.

Упркос мноштву теорија завере, постоји неколико ствари око којих је већина научника сагласна - ковид 19 је коронавирус, потиче од животиња.

Већина научника и даље мисли да је вирус први пут прешао на људе у Кини јер су тамо откривени први случајеви.

Зашто неки људи развијају тежу клиничку слику 

Једна од непознаница је и зашто вирус утиче на неке људе више него на друге.

Када је први пут идентификован сматрало се да се ради о респираторној болести, али како су месеци одмицали, показало се да носи са собом читав низ разних симптома и могућих компликација.

Сада је познато да они који се опораве могу дугорочно осећати последице попут анксиозности, оштећења на мозгу и хроничног умора, али научници не знају колико дуго ови ефекти трају, а не могу да објасне ни зашто неки људи трпе веће последице од других.

Чини се да је питање случајности колико ће озбиљно вирус утицати на људе, мада неки свакако спадају у ризичније категорије.

Научници су приметили да су мушкарци и старије особе склоније тежем облику обољевања, а донекле су упућени и у то зашто деца ретко имају теже симптоме - имају мање рецептора путем којих коронавирус улази у ћелије.

Међутим, и даље не могу да објасне зашто је стопа смртности толико висока међу старијима, много виша него у случају обичног грипа.

Како се коронавирус шири 

Питање је и како се коронавирус шири. Кина је у јануару потврдила да би вирус могао да се преноси с човека на човека, али скоро годиону да касније, и даље се води дебата како се то тачно догађа.

Научници кажу да је кључан начин за ширење преко капљица, које људи избацују у ваздух током кашљања или кијања, а које падају на земљу после метар или два.

Међутим, неки научници тврде да се вирус шири и преко аеросола, односно много мањих честица које могу сатима лебдети у ваздуху и "путовати на веће удаљености".

Једна од непознаница је колико дуго је особа која је прележала коронавирус имуна на њега, а неки случајеви потврђују да се људи могу заразити два пута.

Научници још не знају ни одговор на питање колико траје природни имунитет од вируса, а исто важи и за вакцине - не зна се тачно колико дуго траје имунитет које оне пружају.

Када ће се пандемија завршити 

Сва ова питања воде ка оном главном - када ће се пандемија завршити?

Многи наде полажу у вакцину, али ни то није брзо решење јер ће вероватно бити потребне године да би се вакцинисала већина становништва на свету, а анкете показују да неки људи не желе да приме вакцину.

Чак и ако је неко вакцинисан, научници и даље не знају да ли је могуће да та особа добије вирус и шири га, чак и ако се сама не разболи.

Велика је вероватноћа да чак и када вакцинација буде широко распрострањена, можда ћемо и даље морати да коегзистирамо с вирусом. На крају крајева, само је једна вирус у људској историји искорењен помоћу вакцине - велике богиње.

Постоје и друге ствари које би могле да утичу на то колико ће дуго корона вирус бити с нама, попут тога да ли мутира или развија нови сој.

Могуће је да ће вирус постати мање смртноносан или заразан, али је могуће и да постане вирулентнији.