Истоку Немачке прети сценарио из Бергама?

Вести са истока Немачке узнемирују. Покрајина Саксонија бележи преко 400 новорегистрованих зараза на сто хиљада становника у последњих седам дана. У три округа је ова вредност – такозвана инциденција – прешла 600. Немачки просек је тренутно 179. 

Због таквога стања је Саксонија два дана пре остатка земље кренула у строги локдаун. Продавнице, школе и вртићи су затворени, сви су позвани да остану код куће кад год могу. Но чини се да људи то не чине - мобилност у Саксонији је, према неким подацима, међу највећима у Немачкој.

Покрајинске власти разматрају додатно пооштравање мера. Како се чује, у игри је могућност да се најугроженији окрузи потпуно изолују од остатка земље.

Хоће ли локдаун дати резултат?

Те вести су изазвале немир. Покрајински премијер Михаел Кречмар умирује речима да још ништа није одлучено те да ваља избећи хистерију и панику. Прво ће се причекати две седмице да се види да ли актуелне мере дају резултате. "Пре тога не треба рачунати са новим ограничењима", рекао је премијер.

Највећа немачка жаришта пандемије су управо у Саксонији, и то на југоистоку покрајине, на тромеђи с Пољском и Чешком. Овде десетине хиљада људи раде преко границе и сваког дана путују.

"Само у градском подручју Бауцена скоро 20.000 људи долази да ради", каже градоначелник тог саксонског градића Александер Аренс. "То је енормна бројка за град од 40.000 становника."

Чешка са својих десет милиона становника спада у европске земље најтеже погођене пандемијом. Тамо се већ десет хиљада смрти доводи у везу с короном, број нових зараза је толики да ће ванредно стање пред Божић опет бити продужено.

Један лекар који ради у немачкој клиници близу тромеђе тврди да су он и колеге већ принуђени да спроводе тријажу - да бирају којег ће пацијента прикључити на кисеоник, а којег неће. Тај избор може значити одлуку између живота и смрти.

Као у Бергаму?

Многе су саксонске клинике на границама могућности јер немају довољно кревета нити медицинског особља. На то је још почетком децембра указао саксонски савезни посланик Маркус Вандервиц. Он је драстичним речима упозорио да прети "саксонски Бергамо", подсећајући на слике са севера Италије с почетка пандемије.

На истоку Саксоније, у области Рудне горе, наводно недостаје већ 60 одсто лекара и неговатеља јер су или сами заражени или у карантину.

Градоначелник Аренс је, каже, наслутио што се спрема још крајем октобра када су порасле бројке у суседној Чешкој. "Залажем се против затварање границе ка Чешкој", каже он ипак. Додаје да се морају наћи друга решења.

Но у Бауцену се још увек виде људи без маске или они који је ноншалантно носе испод носа. Када их за то упитате, обично одмахну руком и брзо се удаље. Неки отворено кажу да не верују у званичне статистике нити медијске извештаје.

"Строже мере су управо израз тога што су људи имали осећај да им се претходне мере покровитељски намећу", каже Аренс.

У локалној продавници играчака у Бауцену изричито се допушта улазак без маске - власник се броји у оне који отворено позивају на супротстављање мерама. Посланик Вандервиц је испричао да га у саксонском завичају гледају као ванземаљца када носи маску.

Људи не воле наметање правила

Аренс прича да је Саксонија одлично прошла кроз први талас пандемије те да зато многи не верују у озбиљност стања. "У пролеће овде готово да нисмо имали случајева. Већина људи онда још није знала неког, ко зна неког ко је имао вирус."

Сада прети физичка изолација Бауцена и сличних градова. Аренс се боји да оштрија правила неће бити прихваћена. "Спровођење мера као у Кини овде нико не би подржао", каже градоначелник.

Као разлог он наводи искуство из ДДР, где је источнонемачко комунистичко вођство до детаља уређивало живот грађана. То изазива одбрамбени рефлекс, каже Аренс. "Много више морамо да радимо са смисленим препорукама", прича, али одмах додаје да препоруке тренутно више нису довољне.

"У ситуацији смо где морамо да посегнемо за крајњим средствима како бројке не би још више експлодирале ."