Најбогатије земље се већ обезбедиле, а остатак света би на вакцине могао да чека годинама

У сиромашним земљама наредне године вакцину против короне моћи ће да добије само десет одсто људи, јер су најбогатије земље већ приграбиле већину ампула, тврди "Народна алијанса за вакцине", али и мрежа других угледних организација међу којима су "Амнести интернешенал" и "Оксфам".

Највећи западни произвођачи вакцина попут "Астра Зенеке", "Фајзера" и "Модерне" процењују да би до краја 2021. године могли да произведу 5,3 милијарди доза вакцина. Клиничка тестирања показују да би једна особа требало да добије две дозе вакцине – дакле, целокупна производња би, ако све буде у реду са вакцинама, била довољна тек за трећину светског становништва.

Критичари кажу да су богати купили довољно доза вакцина да целокупну своју популацију могу да вакцинишу више пута и на тај начин блокирају приступ оним сиромашним. Једна од критика је и да су произвођачи вакцина ставили профит изнад здравља.

Канада иде на сигурно

Богате нације чине 14 одсто укупне светске популације и, како се извештава, откупиле су 53 одсто вакцина које највише обећавају.

Рецимо, према наводима канадске Владе, та земља је обезбедила више од 414 милиона доза код седам различитих компанија. Али, канадске влада је такође саопштила да ће "сви кандидати за вакцину морати да прођу претклиничка и клиничка испитивања".

"Здравствене службе Канаде ће наставити да проверавају доказе о безбедности, ефикасности и квалитету производње за сваку вакцину чим буде доступна те одлучити да ли ће бити одобрено да се одређени производ користи у Канади", саопштено је.

Додуше, ако само један од три водећа произвођача буде имао довољно добру вакцину – Канада се већ обезбедила, јер је од сваког од та три поручила по 76 милиона доза. То тачно одговара становништву Канаде које броји око 38 милиона људи.

Сиромашни на чекању

"На основу тренутног узорка, предвиђа се да до 2023. или 2024. неће бити довољно вакцина да се покрије цела светска популација", наводи Duke Global Health Innovation Center.

Менаџерка за здравствену политику "Оксфама" Ен Мериот драматично је рекла: "Уколико се нешто драстично не промени, проћи ће године док милијарде људи широм света не добију безбедну и ефикасну вакцину против ковида 19."

Како сада ствари стоје, и сиромашније земље би могле да добију приступ вакцинама, али свакако би могле да прођу године док се то не догоди.

Јер, систем "Ковакс" под покровитељством Светске здравствене организације окупља 172 државе, од којих ће 80 саме финансирати вакцине и уз то подржати остале 92 државе у набавци. Циљ је да се обезбеди две милијарде доза за ризичне групе до краја идуће године. Дугорочно, "Ковакс" би требало да обезбеди довољно вакцина за 20 одсто популације у сиромашнијим земљама, док богатије могу саме да купе и више од тога.

"Фајзер" и "Бионтек" су изразили интересовање да учествују у пројекту "Ковакс", а оксфордска "Астра Зенека" је обећала да ће 64 одсто вакцина да уступи земљама у развоју. Европска унија је, такође, објавила да ће да подржи пројекат са 500 милиона евра.

Па ипак, то ће све потрајати годинама.

Профит испред здравља?

Постоји много опречних информација о томе да ли произвођачи вакцина само желе да напуне џепове или ипак покушавају да учине нешто за здравље људи. Све зависи од тога кога питате.

"Народна алијанса за вакцине", која стоји иза недавних медијских написа о неједнакости у приступу вакцинама, била је јасна по питању захтева од произвођача вакцина. У њему се каже да "не сме да буде монопола на вакцине, третмане и тестове, да вакцине морају да се масовно производе, дистрибуирају поштено и учине доступним људима у свим земљама бесплатно".

Идеја је да фармацеутске компаније и истраживачки центри ставе на располагање своју интелектуалну имовину како би вакцине могле да се производе у свим деловима света. У основи се иде ка томе да свака вакцина буде отвореног кода.

"Лекари без граница" су саопштили да би "Астра Зенека", без обзира што се обавезала да неће да убире профит на вакцинама "током пандемије", ипак могла да подигне цене већ у јулу наредне године.

Извршни директор "Астра Зенека" Паскал Сориот је рекао да ће та компанија "развој вакцине третирати као одговор на глобалну хитну ситуацију, а не као обичну комерцијалну прилику". "Џонсон и Џонсон" је такође саопштио да ће своју вакцину да уступи на непрофитној бази.

Ситуација није иста са "Фајзером", који је, према писању Гардијана, одбио средства америчке владе и уложио две милијарде долара сопственог новца. "Дакле, ту ће да буде зараде, али марже неће бити исте као код других лекова", рекао је за Демијен Коновер, из компаније за финансијске анализе "Морнингстар".

Све у свему, другачији су финансијски детаљи за сваког произвођача вакцина. Очекује се да ће остати тако мутно све док се вакцина не произведе и одобри.