Зашто Немачка више није узор у борби против короне

Требало је то да буде решење за осетно смањење броја зараза коронавирусом који је у октобру почео експоненцијално да расте. Почетком новембра затворени су сви ресторани, кафићи, барови, као и позоришта, биоскопи, теретане и још много тога. Продавнице су остале отворене, школе и обданишта раде потпуно нормално.

Ограничења уведена делимичним "локдауном" следе идеју да се забрани све у чему људи уживају и што се повезује с провођењем слободног времена, али да се економија што је могуће више поштеди. Људи би требало да раде, а остатак времена најбоље да проводе код куће.

Традиционални божићни вашари ове године се не одржавају, али многи власници угоститељских објеката, који смеју да продају јело за понети, нуде и кувано вино за понети. Тако зарађују нешто новца да смање губитак због затварања.

Идеја која се отима контроли

У неким градовима, рецимо у Берлину, уместо божићних вашара постављене су кућице у којима се продаје и кувано вино. То привлачи многе. А онда, кад алкохол почне да делује, у дугим редовима се више не одржава растојање.

Доста је и оних који не желе да се одмакну, иако је забрањено остати пред таквим локалом. Због тога често мора да интервенише и полиција.

У Баварској, где има веома много новозаражених, продаја алкохола напољу од среде ће бити забрањена.

Ипак, та немачка покрајина не уводи само забрану продаје куваног вина, већ и генерално строже мере ограничења, па чак и полицијски час.

Сличне мере већ су уведене или се планирају и у Баден-Виртембергу и у Саксонији.

Канцеларки "везаних руку"

Заштита од заразе је у Немачкој у надлежности савезних покрајина. То шта је дозвољено, а шта забрањено, самостално одлучују покрајинске владе.

Савезна влада има мало могућности да на то утиче. Истина, савезна канцеларка Ангела Меркел, заговорница строжих мера, већ се више пута састала с покрајинским премијерима, а жучне расправе су понекад трајале сатима. На крају су ипак покрајински премијери одлучивали по свом.

Резултат је да су ограничења због короне по Немачкој неуједначена, а понекад и крајње противречна. Најновији примјер је попуштање ограничења контаката за Божић, које су најавили савезна канцеларка и покрајински премијери.

У Берлину су од тога већ одустали због великог броја нових случајева. Истовремено, главни град Немачке је прошлог викенда дозволио продавницама да раде и недељом - што је на 12 степени и по сунчаном времену на хиљаде људи извело на улице, тамо где су шопинг центри. И где је наравно било и куваног вина.

Специфичан немачки концепт није испунио очекивања

"Број заражених у Немачкој забрињава. То је далеко од очекиваног заокрета тренда", изјавио је портпарол Савезне владе Штефен Зајберт.

Такозвани "локдаун-лајт" већ два пута је продужаван и у међувремену је на снази до 10. јануара. Тешко је поверовати да је то последње продужење.

Немачка је далеко од узора какав је била у првом таласу. Пролетос је максималан број новозаражених био око 6.000 дневно, а тренутно нових инфекција има готово четири пута толико за 24 сата.

У болницама, на одељењима интензивне неге, тренутно је више од 4.000 пацијената с ковидом 19. Пролетос их је у најгорем периоду било око 2.850.

У читавој Немачкој по болницама просечно имају још три слободна кревета за интензивну негу.

Према наводима Савеза за интензивну медицину (DIVI), сваки други пацијент који је на респиратору - умре у болници.

Због мртвих се мало ко узбуђује

"Не можемо да прихватимо да има толико смртних случајева у Немачкој", поручио је баварски премијер Маркус Зедер.

У новембру је упозорио да од ковида 19 свакодневно у Немачкој умире људи као у некој авионској несрећи. Сада, у децембру, ни то поређење више није довољно.

Па ипак јавност се због тога не узбуђује. Изгледа да велик број мртвих не изазива аларм. Психолози познају тај ефекат, зову га хабитуација.

Људи се навикну и на тешку катастрофу која још траје. Ако се људи често суочавају с нечим страшним, након неког времена то изгуби значај.

Људи желе поново да живе нормалним животом

С друге стране, опште расположење становништва осетно се погоршало. Ово тмурно годишње доба и онако многима тешко пада.

Све чему се људи обично зими радују сада је забрањено, а недостатак изгледа да ће се ситуација побољшати све то само још више погоршава.

Зато не чуди што, према испитивању јавног мњења "Немачки тренд" (Deutschlandtrend) сваки други грађанин у Немачкој поздравља ублажавање ограничења контаката за Божић. Али, то истовремено значи да готово исто толико људи (мало мање од 50 одсто) с негодовањем гледа на те најављене мере.

Зар не би било боље да Немачка уведе строги "локдаун", с изгледима да људи у догледно време поново могу да живе својим нормалним животом?

Неке европске земље показале су како то изгледа. У Белгији је број нових случајева осетно пао, исто као и у Француској. И у Израелу је "локдаун" функционисао.

Признати заблуду 

За државу и политику то би, међутим, имало тешке последице. Јер, привреда би тада поново доживела снажан пад и морало би јој се помоћи новим субвенцијама.

Држава би то тешко издржала. Немачка се ове године задужила за око 160 милијарди евра, а за 2021. планирано је ново задужење од око 180 милијарди евра.

Ни та сума не би била довољна ако би земља увела нови, строги "локдаун". Политичари би морали да признају да су се прерачунали, односно да је специфичан немачки концепт "локдауна-лајт" био грешка и да се суоче са последицама одлуке да школе и обданишта по сваку цену наставе нормално да раде.

Већ има политичара који су то сагледали. Један од њих је и савезни министар привреде Петер Алтмајер.

"Моћи ћемо, штавише мораћемо да кажемо да наше досадашње мере нису довољне да бисмо заиста прекинули други талас инфекције", рекао је Алтмајер.

Тек ће се видети да ли ће Немачка наставити да хода по жици у корона-пандемији и да ли ће и даље покушавати да велики број нових зараза заустави умереним ограничењима.

Састанак савезне и покрајинских влада о пооштрењу мера против короне могућ је у сваком тренутку, каже портпарол савезне владе Зајберт. Једини термин за такав састанак који је за сада познат је - 4. јануара.