Ни скок броја инфицираних не затвара школе у Немачкој

Ако се изузме спорадични одлазак у карантин појединачних школских одељења или вртићких група, протекла три месеца школе и вртићи у Немачкој су успели да докажу да овај део образовног система може да функционише тако да не буде "суперпреносилац" заразе.

Од почетка ове школске године, у Немачкој у школама због пандемије није било скраћивања часова, нити су се одељења делила тако да у њима буде мање ђака.

Цео концепт заштите од инфекције свео се на хигијенске мере, често проветравање просторија, ношење маски ван школске клупе али и у тренутку када ученику приђе наставник, као и на избегавање мешања деце из различитих школских одељења или вртићких група, како би у случају избијања инфекције у карантин отишло само погођено одељење или група, а не цео колектив.

У карантину 300.000 ђака

Међутим, често понављана фраза "школе би требало да остану отворене" ових дана је постала и тема полемике, будући да се Немачка асоцијација просветних радника пожалила јавности на терет који сносе наставници, истичући да тренутно око 300.000 ђака и око 30.000 чланова школског особља у карантину.

Додуше, то је мање од три одсто укупног броја школске деце у Немачкој којих је око 11 милиона, при чему их у око 40.000 школа подучава укупно 800.000 наставника.

У карантин и на учење на даљину су школе одлазиле, како због утврђене заразе па је то била прописана епидемиолошка мера, тако и добровољно из предострожности када је установљен да је неко од ђака имао контакт са неким зараженим.

Да немачки систем ипак није најсавршенији можда сведочи и то да су се многи родитељи школске и вртићке деце чудили зашто им деца морају у карантин 14 дана иако су после пет дана тестирани и били негативни на тесту.

Осим тога, нелогичност у мерама су видели и у томе што ако је, на пример, у неком вртићу утврђен случај заразе, у карантин иду та деца, али не и њихови родитељи и браћа и сестре, који теоретски могу да буду преносиоци заразе у другим колективима, то јест у својим школама, вртићима и радном окружењу.

Према речима министра образовања и културе немачке покрајине Хесе Александра Лорца, сјајан је успех то што у овој покрајини на врхунцу пандемије 95 одсто ђака регуларно похађа наставу.

У разговору за други канал немачког јавног сервиса ЗДФ он истиче да је учење на даљину не може у потпуности да замени подучавање лицем у лице те да је неопходно направити равнотежу између спречавање инфекције и образовне мисије школа.

Наставници: Здравствени ризик у школама је превелики

С друге стране, председница Синдиката образовања и науке Марлис Тепе сматра да мере нису довољне те да је на "начин на који се часови сада држе, здравствени ризик за ученика и наставнике превелик".

У разговору за медијску мрежу РНД, она позива на то да се одељења поделе на две групе ученика, које ће се ротирати у школи.

"Једна група би била у школи, а друга код куће", истиче она, додајући да је боље да се тако омогући веће одстојање међу ученицима у учионици него да се ризикује да све више и више одељења оде у потпуни карантин.

На начин на који се одвија настава жале се и из Немачке асоцијације просветних радника, упозоравајући да су наставници у превеликом ризику те да би школе могле да имају много већи утицај на ширење вируса него што се мисли.

Просветне власти у 16 немачких покрајина у чијој надлежности је образовање, међутим, сматрају да засад нема потребе за променама и притом се позивају на репрезентативну студију о нерегистрованим случајевима инфекције у школама, која је урађена у Аустрији.

Студија: На 1.000 ученика четворо позитивно на вирус

Студија је показала да школе не утичу да ширење пандемије, будући да је међу тестиранима пронађено тек 0,4 одсто ученика и 0,6 одсто наставника позитивно на вирус корона а немају никакве симптоме.

Конкретно, међу око 10.000 тестираних ученика у 243 школе утврђено је да су њих 40 позитивни, наводи се у резултатима студије коју је спровели универзитети у Бечу и Линцу, као и Медицински универзитети у Грацу и Инсбруку.

Како је утврђено, у броју ових асимптоматских случајева нема разлике између млађе деце у нижим разредима основне школе и оних старијим разредима.

Против смањења регуларног одржавања часова су, пак, и економисти, који сматрају да би то могло да има "значајан утицај на будуће могућности младих људи", али и на актуелну економску ситуацију.

"Ако су школе и вртићи затворени, многи запослени ће имати само ограничену могућност да иду на посао. То ће имати поприлично значајан ефекат, што се тиче економског развоја", истиче економисткиња Вероника Грим, која је чланица владиног Експертског савета за економски празвој.