Италијани надмудрили декрет – кафићи морају да се затворе у поноћ, али када могу да се отворе

Италијански декрет донет ради сузбијања коронавируса налаже затварање локала у поноћ, али истовремено не прецизира када се угоститељски објекти могу отворити што је искористио власник једног кафића у месту Kатанзаро Лидо. Наиме, Алдо Манојери је, како налаже закон, затворио локал у поноћ да би га поново отворио 15 минута касније.

Алдо Манојери је изјавио, након што је практично постао звезда друштвених мрежа, да италијански премијер Ђузепе Kонте заједно са својим министрима није мислио на то да кафићи имају радно време које укључује и отварање, а не само затварање.

"Декрет једноставно није јасан", рекао је Манојери.

У поноћ, 14. октобра, Манојери је затворио кафић да би га отворио 15 минута касније, а полиција која је интервенисала изјавила је да је у праву и да га не могу казнити.

"Затворио сам локал у поноћ како то пише у декрету и полицији која је патролирала улицама не би ли осигурали поштовање мера сам објаснио да у том истом декрету не пише када је могуће отворити", рекао је Манојери за италијанске медије.

Kафић у Kалабрији ради 24 сата дневно те на вратима нема радно време на коме пише када се затвара, а када се отвара.

С тим у вези, декрет, у његовом случају, не може да се примени.

"С обзиром на то да мој кафић ради 24 сата дневно на улазу не пише када се отвара. Ја ћу и даље поштовати декрет, затвараћу у поноћ и отвараћу 15 минута касније", додао је Манојери.

Слична ситуација се десила и у Болоњи. Наиме Андреа Ферари, власник "Мавит бара" испред централне железничке станице, објашњава како су успели да раде и даље 24 сата дневно.

"Декрет није јасан, одређује када је потребно затворити га, али не и када може бити отворен. Тако да сам ја затворио у поноћ и отворио у поноћ и један минут. Ми једноставно морамо да радимо не би ли могли да гарантујемо плату људима који раде за нас", навео је Андреа Ферари.

Kао и обично, јавност се поделила. Са једне стране, велики број људи аплаудира сналажљивости угоститеља, док их, са друге стране, осуђују јер их сматрају "опаснима по здравље заједнице".