Корона у немачкој школи – како то изгледа у пракси

"Драги родитељи, нажалост морамо да затворимо школски боравак за одељење 3б. О осталим детаљима ћемо вас обавестити у току дана", стајало је у електронском писму од школе родитељима једне бонске школе.

Наравно, нама, поносним родитељима дечурлије из 3б ове школе, одмах је било јасно о чему се ради - једно дете је добило корону, а то значи да сва остала деца морају у карантин.

Две седмице нема изласка из куће нити примања посета, почевши од тренутка последњег могућег контакта са зараженим дететом.

Како то ради Немачка?

Делује да је, после уводне панике и хаоса током којих су школе биле затворене или су радиле на кашичицу, Немачка похватала конце у сучељавању са епидемијом, а мере су сведене на разумне или, скоро разумне.

Од почетка школске године крајем августа, деца у покрајини Северна Рајна-Вестфалија морају да носе маске у школама, осим када седе на свом месту у учионици, што би можда имало неког смисла да поподне, када уместо школе почне школски боравак, правило о маскама више не важи.

Смисленија је друга мера: деца су строго одвојена по одељењима - различита одељења не долазе у контакт ни у школском дворишту, нити у кантини за време ручка.

Тако рецимо сада само једно одељење, односно деца, учитељица, васпитачи иду у карантин, док друга настављају нормално да иду на наставу.

Према упутствима Института "Роберт Кох", у превентивни карантин иду само такозвани „примарни контакти" - они за које се зна да су дуже време у затвореном боравили са зараженим или били у каквом другом блиском контакту.

У пракси то у школама и вртићима значи да се затварају целе групе, јер ко би сад могао да зна колико је које дете имало контакта са зараженим дететом.

Казне за кршење карантина до 25.000 евра

Писана одлука о карантину за нашу ћерку треба да стигне поштом од Завода за јавно здравље.

Казне за кршење карантина недавно су пооштрене и могу да иду до читавих 25.000 евра.

Не знам да ли комунална милиција стиже да проверава све који треба да су у карантину - јер, само због једног случаја у школи, у карантин мора између педесет и сто људи, када рачунате школске другове, децу са којом делите спортски клуб или неки курс, породицу, пријатеље, оне поред којих сте евентуално седели у ресторану.

Како год, са карантином се није играти - најпре јер није фер, а онда и јер је пандемија пробудила денунцијаторску природу врлих суграђана.

У првим месецима пандемије телефони полиције непрестано су звонили јер су људи, често безвезе, пријављивали комшије, познанике и незнанце.

Читам да су немачки заводи за јавно здравље у хаосу - да запошљавају студенте као испомоћ, да им помаже и преко хиљаду војника, да не стижу да испрате све контакте заражених и обавесте кога треба.

Па ипак, то је све светлосним годинама испред суседне Холандије са пет пута мање становника и по 6.000 новозаражених дневно (у Немачкој сада просечно око 4.000, а у последња 24 сата 5.132) где су надлежни званично дигли руке од праћења контаката заражених.

Како избећи контакт с дететом?

У писму Завода за јавно здравље нам поручују да ми, укућани, избегавамо контакт са ћерком.

Мало је тешко очекивати да осмогодишњакиња, потпуно здрава и са малим шансама да уопште има корону, две седмице чами у својој соби, па се трудимо да се бар не приближавамо превише.

Нејасно је да ли ће неко тестирати сву децу из разреда.

Понекад то раде, понекад не, а чак и ако бисмо сами одвели дете на тестирање, негативан налаз је не би ослободио карантина.

С друге стране, родитељи, браћа и сестре деце у карантину - нису у карантину. Можемо даље на посао и где већ треба или хоћемо да идемо, млађа ћерка може у вртић.

"Које је то дете из одељења заражено?"

Ваљало је прво одбранити се од налета родитеља који би по сваку цену да знају ко то има корону - мало ради трача, а мало да би ваљда вагали колико се њихово дете дружи са тим дететом и да ли да паниче или не.

На крају се породица зараженог дечака сама јавила, што је вероватно и најпаметније јер спречава гласине.

Неки родитељи су предложили да им пошаљемо цвеће и лего-коцкице за клинца, уз жеље да брзо оздраве, но од тога се одустало, јер неки други родитељи мисле да паре из одељенске касице боље треба дати на филтере за ваздух.

Неки су индиректно натукнули да су заражени "одговорни" што су сва деца у карантину.

Ћерки смо објаснили да нико није "одговоран" нити крив.

Али могу да замислим шта нека друга деца слушају код куће и како ће се односити према зараженом детету кад се врате у школу.

Иначе, ћерка каже да је баш труло што је корона избила пред јесењи распуст, а не усред школе кад би је ослободила омражене математике и геометрије.

Сада Нетфликс мора да буде јадна замена за камп за јахање на који не може и за који ће нам ваљда вратити паре.

Таман кад карантин истекне - распуст је готов и почиње школа.