Почетак школе у Италији уз много питања и дилема – шта је све другачије

Према речима италијанске министарке просвете Лучије Ацолине, ђаци су једва дочекали да се врате у школу и поново се друже са својим другарима.

"Ми знамо да ће ово бити врло комплексна година али смо много радили на томе да развијемо стратегију превенције која ће функционисати само ако свако буде поштовао правила", изјавила је Ацолина.

Правила која важе за школу подразумевају посебан улаз и посебан излаз да се не би стварала гужва. На сваких десет минута улази по два разреда док родитељи децу могу да допрате само до капије.

Деца свако јутро треба да мере температуру код куће и ако она прелази 37.5 морају да остану код куће и да се обрате лекару који ће одлучити да ли је потребно да ураде тест.

Уколико тест буде позитиван школа одлучује да ли сви из разреда иду у карантин као и наставници. Да би се ђак могао вратити у школу потребно је да оздрави тј. да нема никакав симптом и да два узастопна теста у року од 24 сата буду негативна.

Техничко-научни комитет саветује коришћење хирушких маски јер се сматрају сигурнијима од оних направљених од платна.

Док ђаци седе у клупама могу да скину маску јер између клупа већ постоји дистанца и сваки ђак седи сам.

Деци је забрањено да у школу уносе торбе са точкићима и било какву врсту пресвлаке од куће. Општина је школе обезбедила хирушким маскама али за одрасле, тако да деци до шест година те маске скоро потпуно прекривају лице.

Фигура школског референта

Уводи се посебна професионална фигура школског референта за ковид 19 који ће морати да буде у сталном контакту са Одељењем за превенцију дома здравља и који ће морати да шаље листу ученика који су евентуално били у контакту са позитивним ђаком у последњих 48 сати.

"Не отварамо школе да би их затворили", рекао је Франко Локатели, председник Вишег савета за здравље, "лекције у школама морају да почну, учинили смо све што смо могли не би ли гарантовали сигурност и наставника и ђака".

Родитељи су, међутим, јако забринути за организацију свакодневног живота јер, ускладити радно време са школским сатима који често варирају, а нарочито ако се има више од једног детета, је заиста тешко.

Постаје потпуно немогуће организовати живот уколико се једно дете разболи и од најобичније прехладе те мора да остане код куће.

Такође, постоји присутна забринутост око тога како ће расти будуће генерације, а нарочито мали ђаци којима је под маскама и на физичкој удаљености ово први додир са школом који је увек врло посебан догађај.

Недостатак наставника

У најразвијенијој области Италије, Ломбардији, која је била најтеже погођена ковидом 19 постоји 5.106 празних места за учитеље и наставнике у самом Милану и околини.

Недостаје 50 одсто наставника јер многи не желе да раде на уговор, за кратак временски период не би ли се "зачепиле рупе".

Италијанско школство је у кризи већ дуги низ година и сталне промене закона и одредби који важе за учитеље и наставник довело је до незавидне ситуације.

Италијанско школство је подељено на основну школу од првог до петог разреда која обухвата децу у узрасту од шест до једанаест година, затим и даље основну школу од једанаест до четрнаест година тј. од шестог до осмог разреда а затим и средњу школу у трајању од три до пет година у зависности од тога да ли се неко опредељује за три године (стручна спрема) или пет година као кад је у питању гимназија.