Немци се више плаше поскупљења него заразе

Резултат је изненадио и стручњаке. Већ 28 година осигуравајуће друштво Р+В наручује испитивање јавног мњења о страховима Немаца. И управо ове године, када се на свет сручила пандемија и живот окренуо наглавачке, Немци показују мање страхова него икада.

Из студије произлази да се држе правила попут ношења маске, али истински страх од вируса је присутан код врло малог броја испитаних.

Такозвани индекс страхова је пао са 39 на 37 што је најмање откако се испитивање спроводи још од почетка деведесетих.

"Многе бриге нестају, људи имају осећај да су проблеми савладиви и да ствари држе под контролом", каже Бригите Ремштет из осигуравајућег друштва Р+В.

Још до пре неколико година, Немце су у приличној мери морили страхови због рата, тероризма, избеглица и екстремизма.

Студија је спроведена у јуну и јулу, а око 2.400 људи је одговарало на питања о највећим страховима у вези са економским и политичким стањем и личним животом.

Економија страшнија од короне

Само 32 одсто (за разлику од 35 одсто прошле године) страхује од неког тежег обољења.

"Свега сваки трећи испитани страхује да ће он или неко из ближе околине бити заражен коронавирусом", каже Ремштет. До сличних резултата је и дошла једна студија коју је почетком месеца спровео јавни сервис АРД.

Само 42 одсто верује да би због глобализације и убудуће могло долазити до пандемија ових размера. Ремштет каже да их је то изненадило, и да Немци данас више брину због губитка благостања него заразе.

Рецесија је пред вратима. Према проценама Владе у Берлину, привреда ће се ове године смањити за шест одсто. Такве вести се одражавају и на расположење грађана. Економске бриге и губитак радног места се још увек налазе при самом врху лествице страхова. Страх од пораста животних трошкова изразило је 51 одсто испитаних.

Професор Манфред Шмит са Универзитета у Хајделбергу није изненађен. Овај политиколог већ годинама саветује Р+В при спровођењу студије о страховима.

"Страх због економске будућности је повезан са страхом од другог инфекцијског таласа и бојазни да би он могао да изазове још дубље резове", каже Шмит.

Око 40 одсто испитаних страхује да би незапосленост могла и даље да расте, што је 12 одсто више него прошле године.

Хорор из Вашингтона

Но на самом врху лествице страхова не стоји неки тренд него особа од крви и меса. Чак 53 одсто испитаних види као највећу опасност Доналда Трампа на челу највеће светске силе. Трамп је још и 2018. водио на овој табели.

"Трамп спољном политиком стално узрокује тешке међународне напетости", каже Шмит и наводи као пример сукоб с Кином и сталне нападе на Немачку. "САД се све више повлаче из међународне сарадње."

Осим страха од Трампа, политичке теме губе на важности као извори страха. Највећи пад је забележен код питања усељавања.

Ове године 43 одсто испитаних сматра да би код даљег усељавања могло доћи до пораста напетости између миграната и Немаца. Прошле године је 55 одсто испитаних гајило ове страхове.

Истовремено је, упркос утиску који би се могао стећи због анти-корона протеста, порасло поверење у политичаре и њихов рад. Иако 40 одсто људи сматра да политичари нису кадри да обављају свој посао, то је најнижа вредност у овом столећу.

Аутори студије сматрају да то има везе са добрим управљањем током пандемије.