Ко је отворио врата корони у Северној Македонији
Последњих дана ситуација у Северној Македонији је забрињавајућа. У петак је пријављен највећи број новозаражених корона вирусом од почетка епидемије, а јуче нових 125 случајева. Због поновног ширења вируса земља је била приморана да врати полицијски час. Епидемиолог проф. др Драган Даниловски објашњава зашто је дошло до другог таласа.
Проф. др Драган Даниловски, епидемиолог, руководилац Института за епидемиологију и биостатику и некадашњи министар здравља у македонској Влади сматра да су рестриктивне мере у Северној Македонији прерано укинуте.
"Основни разлог другог таласа је што су се рестриктивне мере укинуле прерано и нагло. Ми смо знали да ће релаксирање мера довести до реактивног пораста заражених, али чини се да укидање мера није било постепено и лагано. Грађани су то доживели као проглашење краја епидемије, а том утиску у јавности кумовале су и одређене несмотрне изјаве појединих јавних личности", рекао је проф. Даниловски.
У тој какофонији гласина народ, сматра епидемиолог, остао збуњен и добар део њих се одлучио на тихи бојкот прописаних мера.
"Последица тога је да су отишли на излетишта, у кафане, угоститељске објекте и одатле пораст заражених", навео је проф. Даниловски.
Разлика између првог и другог таласа
Сматра да је и у првом таласу могло боље да се прође, а је тестирано више грађана, а не само они са симптомима.
"Тада се почело сазнавати да су асимптоматски и пресимптоматски заражених највећи извори заразе. У првом таласу смо прошли како јесмо", каже епидемиолог.
Тренутна ситуација се разликује од првог таласа јер се број заражених јавља у ужим подручјима и насељима. Има и делова земље попут Битоља, где данима нема ниједног случаја.
"То нам омогућује да локализујемо настале пожаре", рекао је Даниловски.
Шта кажу грађани
Грађани су због враћања другог таласа гневни, нестрпљиви, а незадовољство је велико, истиче проф. Даниловски.
"Мислили су да је све прошло, а сада се мере враћају. Нарочито су револтирани грађани који су се држали мера све време и наједанпут се осећају преваренима јер су остали кратких рукава, нису добили слободу због недисциплине друге категорије грађана", објашњава епидемиолог.
Поводом навода да су они који су били у контакту са зараженима остављали лажне бројеве и адресе, Даниловски каже да је Северна Македонија од самог почетка затајили на плану информисања и комуницирања са народом.
"Народ је такав какав јесте, ако се осети угроженим, реагује као шкољка - затвори се, роди се пркос и отпор према мерама које је осећао да су наметнуте. Требало је више на томе радити, објаснити мере, да нису тоталитарне мере које угрожавају слообде, већ су у функцији обезбеђивања личног и колективног здравља", навео је Даниловски.
И управо је то задатак који је пред Северном Македонијом - вратити поверење грађана агресивном кампањом информисања, спуштајући се у најситније поре друштва.
"Не знам колико ће бити успешно, али борба са пандемијом не може да се води само прес конференцијама. Треба грађане направити својим партнерима и масовно тестирати. Ако се општа популација не тестира масовно, да бисмо открили скривене кластере заражених, онда не можемо реаговати благовремено да се они изолују, локализују и даље тестирају. Масовно тестирање није тако лоше, али би требало да буде далеко боље", рекао је Даниловски.
Коментари