Шеклер: Због малог броја вакцинисаних имаћемо већи број новозаражених

Епидемијски бројеви из дана у дан упозоравају. Повећава се и број пацијената на респиратору, на болничком лечењу, а свакодневно и број позитивних на коронавирус. Дневно у ковид амбулантама бележе и више од 150 првих прегледа, док је доскоро било мање од 50. Расте и број деце оболеле од коронавируса.

Миланко Шеклер је гостујући у Јутарњем програму РТС-а навео да се ширење нових случајева првенствено везују за БА.4 и БА.5, те да сумња да ће нова варијанта БА 2,75, која је на друштвеним мрежама позната и као "кентаур", преузети примат у Србији.

"И даље је главна брига ширење и присуство линија вируса омикрона БА.4 и БА.5", каже Шеклер.

Подсећа да је подваријанта БА.5 успела да превари имунитет људи који су прележали болест, као и вакцинисаних, па се раст нових случајева бележи у целом свету.

Указује да је подваријанта БА 2,75, највећа брига у Индији и још неким земаља у Европи, на пример Великој Британији преко које се вирус и појавио, али да, како каже, за сада он не заузима неки битан удео у укупном броју нових случајева короне.

"Случајеви који су проузроковани са БА.4 и БА.5. чине негде у 11 земљама и до 100 одсто вируса, док БА 2,75 свега у неколико земља бележи присуство и не прелази седам одсто", каже Шеклер.

Указује да ће талас у Србији трајати и до неколико недеља дуже због ниског процента вакцинисаних, да у свету он износи 63 одсто, а у Србији око 47,5.

"Ми смо испод светског просека. Од европских земаља од нас су гори само Бугари, Румуни и Словаци", истиче Шеклер.

Указује да ће код нас талас короне трајати неколико недеља дуже, и да ћемо имати већи број оболелих од ковида 19 него остатак Европе.

"Зато што имамо мањи проценат вакцинисаних, зато што је прошло годину дана за велики део популације који је примио и трећу дозу", указује гост Јутарњег програма.

Објашњава да вирус код оних који нису вакцинисани, који раније нису прележали вирус и код пацијената са ослабљеним имунитетом, вирус може да се појави у тежем облику.

Напомиње да би здравствени радници који раде у ковид систему требало да се вакцинишу како би били спремни да буду на првој линији одбране од ковида.

Говорећи о могућим мерама које би могле да спрече пораст новооболелих, наводи да земље у Европи нису реаговале неким додатним, новим мерама, јер је код њих вакцинисано и до 80 одсто становништва, те да ће за нас важити друга правила.

"Ми не разумемо, нећемо да схватимо да је разлог зашто они не уводе додатне мере тај што имају огроман проценат људи који су вакцинисани, на пример Португалија и Шпанија имају 80 одсто вакцинисаних, што је скоро дупло у поређењу са наших 47,5. Значи, ми смо у дупло тежој ситуацији него они", указује Шеклер.

Апелује на грађане да буду одговорни и подсећа да је корона системска болест која може да угрози срце, способност памћења и да свако заражавање повећава ризик од дугог ковида.

Вукомановић: Немамо пацијенте са озбиљнијом клиничком сликом

Професор Владислав Вукомановић, заменик директора Института за здравствену заштиту мајке и детета "Доктор Вукан Чупић", каже за РТС да у тој установи има на лечењу деце оболеле од ковида 19, али да њихова клиничка слика није тешка.

"То су углавном они који се открију током хоспитализације због неких других разлога и клиничка слика за сада није тешка. Ти болесници су изоловани и поштујемо досадашњу стратегију и методологију када је реч о болесној деци која имају ковид 19, да уколико не захтевају мере интензивне неге и збрињавања, она се упућују у болницу 'Драгиша Мишовић' на даље лечење, а потом се враћају код нас", наводи Вукомановић.

Додаје да се најчешће ради о деци предшколског узраста и хематоонколошким болесницима.

"Који кад се заразе Сарс-Ков-2 вирусом то код њих дуго траје, можда недељама уз сасвим благу клиничку слику или чак одсуство симптома, који нису у вези са основном болешћу", каже Вукомановић.

Говорећи о хепатитису непознатог порекла од ког је до сада у свету оболело више од 1.000 деце, а преминуло њих 20, гост Јутарњег дневника рекао је да код нас тренутно нема деце код које се сумња на ту болест. 

Када су могућности деце за лечење у земљи исцрпљене, додаје он, састаје се Фонд за упућивање деце у иностранство на лечење. 

Наводи и да се деветогодишњи дечак из Србије који је пребачен у Италију на лечење због новог хепатитиса осећа добро, да му се јетра опоравила, али да су лекари открили друго обољење – абластичну анемију, због чега му је, како каже, највероватније неопходна трансплантација коштане сржи.

"Ове године је упућено 12 деце у иностранство на лечење, највећи број на трансплантацију јетре и плућа, док је један одређен број болесника одлазио на контролне прегледе. Такође, упућено је и око 150 узорака за генетско испитивање", навео је Вукомановић.