Марија Гњатовић разјаснила дилеме – да ли и када примити четврту дозу вакцине

Марија Гњатовић претпоставља да ће четврта доза вакцине бити потребна код одређеног броја људи који нису развили адекватан антителни одговор.

"Ако ако мене неко лично пита – примио сам три дозе вакцине, како да проценим за четврту, саветовала бих да се провери ниво антитела, јер је искуство показало да уколико су те вредности јако ниске, да смо просто подложнији да се заразимо, инфицирамо", каже Гњатовићева.

Уколико су те вредности високе, додаје она, нема потребе да се прима четврта доза, јер уколико је наш имунитет на тај начин одговорио стварањем високе концентрације антитела и четврта доза ништа посебно неће урадити.

"Вируси су измењени, односно подваријанте су измењене, али уколико су те вредности ниске, вероватно било би пожељно да се прими и четврта доза вакцине", каже Гњатовићева.

На питање да ли онима који су трећу дозу вакцине примили у септембру, октобру саветује да провере ниво антитела, одговара потврдно.

"Јер уколико долази до значајног пада тих концентрација или су вредности јако ниске то значи да нам је неки буст потребан", указује Гњатовићева.

"Колико нас вакцине штите против нових мутација"

Упитана колико нас постојеће вакцине штите и колико су ефикасне против нових мутација, одговара да су вакцине ефикасне у том смислу да спрчавају развој тежих облика болести, али да су недовољно ефикасне да апсолутно спрече да се инфицирамо.

"Могуће је да се деси инфекција уколико смо вакцинисани и са три дозе вакцине, могуће је да се деси и уколико имамо стечени имунитет из природне инфекције и комбинацију свега тога, јер просто те подваријанте су доста измењене и велики број нових инфекцијама које се јављају рецимо у Америци и Британији изазване омикрон подваријантом БА.4 и БА.5 се у више од 30 одсто случајева десе код особа које су већ биле заражене омикроном, што значи да је то било и релативно скоро и да је исти сој у питању. Тако да су ове инфекције могуће, али свакако да ће нас све ово штитити од неког тежег облика болести", каже Гњатовићева.

"Расте број оболелих, али ситуација није забрињавајућа" 

Говорећи о епидемиолошкој ситуацији и порасту броја оболелих у свету, али и код нас, каже да се повећава број оболелих, али да ситуација није забрињавајућа. 

"Повећава се број оболелих у већини европских земаља тако и на неким другим континентима, јављају се нове подваријанте. Ситуација није забрињавајућа, прати се како она тако и утицај нових сојева на стечени имунитет односно утицај имунитета на нове сојеве. Прате се и инфективност, тежина клиничке слике које ове нове подваријанте изазивају", каже Гњатовићева.

Подваријанте су, додаје, сврставане у категорију варијанти које изазивају забринутост тако да треба водити рачуна и пратити ситуацију, али наравно не треба паничити.

Каже и да је очекивано да се нови сојеви и подваријанте и варијанте појављују, као и да бројеви расту.

"За сада се зна да се подваријанта омикрона БА.4 и БА.5 брже шире, постоје неки докази на животињама да чак изазивају озбиљнију клиничку слику и да су подложнији инфекцији односно подложнији изазивању клиничке слике која се односи на заражавање односно на ширење на доње дисајне путеве за разлику од прве варијанте омикрона који је више нападала горње дисајне путеве", каже Гњатовићева.

Епидемиолошка слика, додаје она, ипак показује да не постоји велики разлог за забринутост односно да су и даље клиничке слике код људи доста благе, али их треба пратити.

Шта нас чека током лета и јесени 

Указује да нас током лета и на јесен очекује повећање броја заражених.

"Због тога што смо апсолутно укинули све епидемиолошке мере, зато што се доста путује, зато што и имунитет који је стечен након вакцинације али и природним инфекцијама ипак слаби, варијанте се мењају, подваријанте успешно избегавају стечени имунитет, тако да просто сви услови су ту да очекујемо да бројеви расту и да се инфекције даље шире", каже Гњатовићева.

Указује да је у Србији ипак велики број људи дошао у контакт са вирусом и прележао ковид односно стекао неки имунитет, да је доста људи вакцинисано те да ће нам комбинација имунитета створеног и у природној инфекцији и након вакцинације, доста помоћи да симптоми болести буду благи.

"Али апсолутно не може да се искључи шанса да се заразимо, да се развије неки облик болести и да пренесемом вирус", истиче Гњатовићева.

На питање да ли се и када тестирати одговара да треба да се тестира сваки пацијент који сумња да је инфициран вирусом САРС-КоВ-2.

"Зато што су последице заражавања и даље на неки начин недефинисане у потпуности односно могући су постковид симптоми и много је лакше пратити и закључити да је у питању постковид синдром уколико се деси да имамо јасне налазе у тренутку инфекције да је било инфекције са ковидом", објашњава Гњатовићева.

Колики је колективни имунитет у Србији 

На питање да ли имамо податке или процене колики је колективни имунитет у Србији, одговара да је врло тешко дати тачну бројку, али да већина људи у земљи има стечен имунитет или из природних инфекција или стечен након вакцинације или комбинацијом тога.

"Наш колективни имунитет бих рекла да је добар, међутим и сама инфекција, природна инфекција, као и вакцинација не дају трајни имунитет. Са времена на време очигледно да је потребно на неки начин поново га ојачати односно добити неки буст", оцењује Гњатовићева.

Грађанима саветује да прате инструкције струке.

"У смислу тестирања, поштовања епидемиолошких мера, уколико се неке од њих буду враћале. Важно је и да се вакцинишу све осетљиве групе, да се са вакцинацијом настави", закључила је Гњатовићева.