Свети Лука – према народном веровању, празник наговештава каква ће бити зима

Свети Лука, апостол и јеванђелист, био је Грк по рођењу, а пре крштења незнабожац. По занимању је био лекар, а био је и изузетно образован, са великим даром за сликарство.

Живописао је три иконе Богородице, као и иконе апостола Петра и Павла, због чега се сматра зачетником хришћанског иконописа.

У хришћанској традицији сматра се аутором трећег од четири јеванђеља, Јеванђеља по Луки, као и Дела апостолских.

И у дубокој старости наставио је да пише, путује и проповеда, док је у 84. години мученички је пострадао за веру.

За време цара Констанција његове мошти пренете су у Цариград и према предању, имају исцелитељску моћ.

Празник је у нашем народу познат као Лучиндан и честа је крсна слава.

Веровања и обичаји

За овај дан везују се и бројна народна веровања, међу којима су и изреке: "Иде Лука – ето вука" и "Свети Лука – снег до кука", којима се наговештавају зима и снежне падавине.

Према народном обичају, ваља се на време припремити за хладне дане.

Према богослужбеном календару Српске православне цркве, дан није означен као заветни празник већ је, као црно слово, сврстан међу празнике од значаја за живот и учење Цркве.

Светог Луку као свог заштитника славе и поједине образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.

Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.

На Светог Луку, према народном обичају, концима се опасују торови како вукови не би нападали стоку. У јужној Србији се, према веровању, по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан предсказује каква ће бити зима или година.

Успомена на Светог Петра Цетињског

У Црној Гори постоји веровање да је дуга на небу појас Светог Луке и да, уколико је угледате, то значи да се Свети Лука моли Богу за нас.

Према народном веровању, на овај дан не треба бити прек и нервозан, јер је Свети Лука био благ и миран човек, који је увек помагао људима.

Верује се и да се управо на Лучиндан може наслутити каква нас зима очекује.

Српска православна црква обележава и успомену на Светог Петра Цетињског, који је живео крајем 18. и почетком 19. века у Црној Гори.

За митрополита и господара Црне Горе изабран је 1782. године.

Био је познат по скромном и честитом животу, који је посветио свом народу. Настојао је да измири завађена племена и одбрани земљу од спољних непријатеља.

Његове мошти почивају у Цетињском манастиру.