Ко се брже опоравља од ковида – мушкарци или жене, др Здравковић: Не очекујем погоршање ситуације

Из дана у дан смањује се број пацијената у ковид систему, али их је све више на не-ковид одељењима. Неки од њих жале се и на последице ковида.

Директорка Клиничко-болничког центра "Бежанијска коса" Марија Здравковић рекла je, гостујући у Дневнику РТС-а да недељно у тој установи прегледа око 3.500 пацијената неки пут и више – 4.000, било да је реч о хитним пацијентима, ургентним стањима или редовно заказаним прегледима.

Према њеним речима, њих око 120 су пацијенти који су упућени са суспектним постковид стањем.

Др Здравковић каже да би пацијент требало да дође на клинику пошто га у дому здравља прегледа изабрани лекар, са основним лабораторијским анализама и искљученим другим тежим обољењима. Истиче да је највећа грешка одмах закључити да пацијент има постковид синдром, а не искључити тежа обољења, чега је било.

Приступ пацијенту у "Бежанијској коси" је мултидисциплинарни: ураде се лабораторијске анализе, кардиолошки прегледи и преглед пулмолога – а врло често се укључује и ендокринолог, физијатар, реуматолог у зависности од клиничке слике.

Бројне последице

Последице се најчешће реперкутују на каридоваскуларни и респираторни систем, смањен капацитет дисања, фокални миокардитис, у пракси се огледају кроз аритмије, има и оних које су опасне по живот.

"Пацијенти који имају тежу слику имају дужи опоравак. Постоје особе које у првом тренутку нису имале тежу клиничку слику. Ковид се развукао и дуго је трајао, можда се нису на време јавили. Битно је да се последице дијагностикују и лече", напомиње Здравковићева.

Ко тражи помоћ

Одговарајући на питање ко тражи помоћ, каже да ту нема правила, ко год је имао неко хронично обољење оно је убрзано погоршано током ковида, напреднији стадијум срчане инсуфицијенције или је узнапредовало у коронарну болест, а плућни болесници имају озбиљније компликације.

Које случајеве памти

Памти случајеве који су слични – када неко дође због великог броја прескока срца, а да нема друге тегобе – само примети да се више замара, да има лупање срца, а онда се успостави да се ради о постковид миокардитису.

"Очекивали смо такве последице, спознали смо јако добро лице ковида, то је тешка болест, однела је огроман број живота у свету. Имали смо добру терапију, у Србију су биле модерне терапије, велики број живота смо успели да спасимо, то је агресиван вирус који је оставио последице", рекла је докторка.

Болесници који не знају да имају ковид, буду упућени у нашу установу зато што смо дежурни, имају друге тегобе, сваки пацијент пре хоспитализације се тестира, они сада имају много лакшу клиничку слику, рекла је она.

Ко се брже опоравља, мушкарци или жене

Др Здравковић каже да су жене у лошијој ситуацији највероватније и због хормоналног статуса и због тога јер су физички мање активне.

Најбоље се опорављају особе које су пре ковида биле у доброј физичкој кондицији.

"Увек саветујемо, не само због ковида, да се мисли на исхрану, да се врши контрола телесне масе, и физичку активност, али не без провере кардиолошког статуса", подвукла је Здравковићева.

Листе чекања

На Бежанијској коси, на Кардиологији, не постоје листе чекања за пацијенте који су хитни и са приоритетом, а остали, како каже, буду решени у року од три недеље.

Што се тиче ортопедске листе чекања и уградње кукова, она постоји као и у другим установама.

Здравковићева каже да не очекује погоршање епидемијске ситуације након празника,

"Мислим да смо кроз вакцинацију и усвајањем неких превентивних мера које нисмо пре имали у свакодневном контакту значајно смањили инциденцу вируса короне и овај број охрабрује и надам се да ће бити још мањи, али то зависи од свих нас", закључила је Здравковићева.