Да ли су људи превазишли стигму ковида и зашто је важна ментална хигијена

Две године, које у психолошком смислу изгледају веома јако дуго су, како је истакла за РТС проф. др Ивана Сташевић Карличић у једном периоду утицале као стрес на наше мисли, осећања и постојао је један налет повећане учесталости анксиозних, депресивних и са стресом повезаних поремећаја.

Сада је, каже, дошло до адаптације и у центру пажње је утицај ковида 19 заправо на ментално здравље у смислу мултисистемског деловања првенствено на централни нервни систем.

"И студије говоре да присуство вируса у централном нервном систему које долази из олфактивног тракта је факат. Друго, сама запаљенска реакција, цитокини који угрожавају крвну мождану баријеру и доводе заиста до утицаја директног на мозак и неких центара који су одговорни за наше расположење, размишљање и слично", објаснила је Сташевић Карличић.

Додала је да постоји утицај ковида на оболевање и на погоршање основне болести код оних људи који су већ имали неке проблеме са менталним здрављем. 

Зашто је важна ментална хигијена

Татјана Суботић, психолог на Клиници "Др Лаза Лазаревић" сматра да је данас ситуација далеко боља, већина је вакцинисана, постоје нови протоколи, цео свет је опремљен и здравствени системи су спремни и да је неизвесност са којом смо се носили на почетку значајно пала.

Истиче да су их људи раније звали за ковид али да данас чешће зову да питају за неке генералне проблеме. Верује да је људима постало прихватљиво да потраже професионалну и стручну помоћ која је доступна и бесплатна.

"Ми све време ослушкујемо које су потребе становништва и самим тим проширујемо и цео сервис за ментално здравље. Сада имамо четири опције за помоћ људима. Осим помоћи за суицид у условима ковида, у октобру смо отворили и линију за жене током и након порођаја као и за помоћ младима", рекла је Суботићева.

И Ивана Сташевић Карличић указује да повећање пацијената такође флуктуира током ове године и да повећан број људи који се интересује за услуге у психијатрији није исто мерило као у соматској медицини. То код њих значи, наводи, и да су људи превазишли стигму и да се јављају и због менталне хигијене.

"То смо имали у Центру за ментално здравље на СОС линијијама 0800 309 309. Процењују да је било око 50 посто људи који нису били болесни а ипак су звали за савет, што значи да смо здравствено просвећенији и да је пандемија нешто добро, сазнање да морамо више да радимо на превенцији, на хигијени. Донело нам је и сигурност да ће друштво стати иза свих оних људи којима је потребно јавно здравље", нагласила је она.

Најавила је и нову апликацију за телефоне која ће бити доступна до краја месеца а чији су аутори са клинике. 

Колико дуго трају последице

Суботићева истиче да ковид није донео сваком исто, у зависности од тога колико је неко боловао и да ли је некога изгубио.

Сматра да је доста тешко генерализовати случајеве.

"Ако сте ви некога изгубили, ако сте били болесни, ако сте искусили хоспитализовано лечење, то није исто као ако је један омикрон прошао као једна прехлада и ништа није било посебно проблематично. Ако сте усамљени или ако имате подршу, то су све ствари које утичу на то. Код неких људи последице могу трајати неколико месеци након оздрављења", оценила је Суботићева.

Поручила је грађанима да се вакцинишу, да се чувају и да се надају да ће све ово као и до сада проћи.

"Можда је добро време да променимо приступ овој пандемији и надамо се да ће бити проглашено за ендемску болест", закључила је Ивана Сташевић Карличић.