Др Путник за РТС: Када је трансплантациони програм у кризи, и све друго на неки начин пати

И без короне, грађани Србије најчешће су оболевали од болести срца и крвних судова. Сада, у епидемији ковида 19, када се зна да болест може да остави многобројне последице по цео организам па и срце, број пацијената је већи.

Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Србије, рекао је за РТС да су предвиђене четири елективне операције, што је 30 одсто мање него што је предвиђено у нормалном временском периоду, као 2019. или 2018. године.

С друге стране, то су четири елективне операције које у време великог пандемијског пика омогућавају да се елективни оперативни програм одржава с високом обимом од 70 одсто.
Сви хитни болесници су покривени, без обзира на епидемијску ситуацију, подвукао је Путник.

У години за нама урађено је више од 1.000 операција. Људи са Клинике за кардиохирургију су били у ковид болници у Батајници, и даље су тамо анестезиолози, сестре и лекари.

"Сабраћемо те утиске у времену пред нама. Свега је ту било, било и изазовних ситуација, покривали смо и болницу у Батајници, бавили смо се ковид болесницима, превасходно наши анестезиолози, медицинске сестре, хирурзи, и поред тога обавили смо огроман део оперативног програма који омогућава да се свакодневно оперише срце на Клиници за кардиохирургију КЦС", каже др Путник.

Оперисан је и велики број елективних болесника којима се операција могла одложити, каже он.

"Наша контрола је од почетка пандемије ригорозна, поред званично прописаних правила епидемиолошких мера, имали смо интерне, додатне контроле. Потенцијална је катастрофа када болесник који је оперисао срце добије корону други или трећи постоперативни дан", рекао је Путник.

Сви здравствени радници и пацијенти пре пријема у болницу, током пријема и током лежања у болници се ригорозно контролишу.

Корона зауставила трансплантацију органа

Др Путник каже да ове године није било процедура, имамо листу чекања болесника, пристижу болесници са терминалном срчаном инсуфицијенцијом којима је очајнички потребна интервенција, питање је живота или смрти да ли ће бити оперисани или не.

Покушавамо да то превазиђемо с другим терапијским модалитима, уградњом пумпи које су мост до трансплантације, указује доктор.

Када је трансплантациони програм у тако великој кризи, и све друго на неки начин пати, рекао је Путник.

Надам се да ћемо га обновити у интензитету као пре пандемије, 10 трансплантација срца годишње, што је кап жеља за ову годину, рекао је Путник.

Пре десетак дана урађена је трансплантација срца из организма свиње.

То није нешто ново, слична трансплантација урађена је 1964. године, пионирски подухват био је без успеха, ти органи су бивали одбачени.

Истраживање се није зауставило. "Надам се да ће то бити велики пул органа за људе ширим света, којима је интервенција потребна, у нормално време свега 20 посто њих је у прилици да добије орган, срце, чак и у најразвијенијим трансплантационим центрима", каже он.

Рађено је генетско модификовање за потенцијалну трансплантацију и то даје добар резултат.

"То ће спасити живот великом броју младих људи који живе сваки дан с нама", закључио је др Путник.