Колико дуго нас вакцине штите – почиње национална студија, 1.000 испитаника из 14 градова

Више пута смо постављали питање колико нас дуго вакцине штите. До сада смо се ослањали на податке из других земаља. Ускоро ћемо имати и наше, јер почиње велика национална студија праћења ефеката имунизације против ковида.

Епидемиолог Љиљана Марковић Денић рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је у питању велика национална студија и испитаници ће бити из различитих делова Србије, изабрани су случајним избором градови где ће се у домовима здравља узимати први узорци.

Објашњава да се почиње тиме што се узима крв као за обичну анализу, за испитивање нивоа антитела, код 1.000 испитаника, и радиће се испитивање целуларног имунитета.

Према њеним речима, узорак је случајан, ово је национална студија, испитаници улазе у студију по принципу добровољности, потписаће сагласност да желе да учествују, код њих ће се пратити динамика антитела читаву годину у четири наврата узимаће се ниво антитела.

Где ће се спроводити студија

Марковић Денићева каже да је случајним избором одабрано 14 градова, домова здравља у западној Србији (Краљево, Крушевац, Шабац) у источној Србији (Зајечар, Врање, Лесковац), неколико домова здравља у Београду и Војводини.

Објаснила је како ће то изгледати: када особа дође да прими вакцину, прву дозу, питаће се да ли жели да учествује у студији – први узорци узимаће се у домовима здравља, 15 дана после друге дозе у надлежном заводу за јавно здравље, пратиће се после шест месеци и годину дана.

"Моћи ћемо да сагледамо динамику имунитета после вакцинације", каже професорка.

Додаје да је студију одобрила Влада Србије, носилац студије је Медицински факултет у Београду, учествује Институт за примену нуклеарне енергије, Инеп, Батут и домови здравља.

Подвлачи да је Србија ушла у велику студију, спроводе је 22 земље ЕУ.

Истиче да је велики број истраживача на нивоу дома здравља, на нивоу Завода за јавно здравље.

Каква је процедура

Крв ће се центрифугирати и однети до Инепа, испитиваће се ниво антитела, тим испитаницима ће изабрани лекари прегледати картоне да виде има ли додатних обољења. "Не знамо какав је имунолошки одговор код оних који имају нека обољења и оних који немају", каже професорка.

Велики је искорак, што се не ради рутински, прати се целуларни имунитет, а посао је поверен Институту за имунологију заједно са Инепом, рекла је Марковић Денићева.

Пратиће се у четири термина годину дана, испитаници ће добити картончић када да дођу, биће подсећани телефоном, моћи ће да прате лични имунитет годину дана, огроман бенефит за читаву популацију, нагласила је Марковић Денићева.

Први подаци

"Прве резултате објавићемо свакако 15 дана после друге дозе вакцине, видећемо какав је имунолошки одговор, то ће бити кључно за даље доношење одлука, када применити бустер, да ли ће бити четврте дозе, да ли ће бити сезонски апликована вакцина", каже Марковић Денићева.

Сада ћемо имати домаће податке, каже професорка.

Колико су важни подаци

Професорка истиче да су подаци од пресудног значаја, прате се и даље препоруке СЗО. "Сада ћемо доносити одлуке на основу препорука стручног комитета и на основу података из своје популације", додаје професорка.

Омикрон и вакцине

Марковић Денићева је рекла да су подаци о омикрон соју оскудни, на основу података из Јужне Африке где се појавио, зна се да се брже преноси него делта.

Пре два-три дана објављена студија из Лондона, где се наводи да две дозе штите од хоспитализације, а трећа штити у великом проценту од оболевања.

"Они који су примили прве две дозе, треба да приме и бустер дозу", закључила је Љиљана Марковић Денић.