Утицај ковида на срчани мишић - какве су тегобе, када се јавити лекару

Симптоми коронавируса су многобројни, и последице ковида 19 могу да буду многобројне. Као најчешће тегобе које пријављују оболели су умор, исцрпљеност, сметње у дисању и раду срца, лоша концентрација ...

Лекари стање које траје четри недеље након негативног теста називају дуготрајним ковидом, а уколико одређених симптома има и након 12 недеља, реч је о постковид синдрому.

Корона не доноси само респираторне и проблеме на плућима, већ неретко угрожава и рад срца и крвних судова.

Професор Арсен Ристић са Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије наводи да су у једном тренутку на одељењу имали седам болесника са миокардитисом.

"То је наравно последица тога што у оквиру системских инфламација каква се дешава у ковиду срце буде често захваћено. Срећом као и у другим формама запаљенских болести срчаног мишића та болест најчешће прође без икаквих крупнијих последица уколико се на време препозна, уколико се примени адекватна терапија, људи се опораве до пуног здравља", наводи проф. Ристић.

Када се сумња да је ковид захватио срчани мишић, и да се десила упала срчаног мишића у оквиру ковида, додаје Ристић, мора се проценити механичка функција срца, мора се проценити степен инфламације и мора се пре свега проценити ризик за појаве опасних аритмија које најчешће могу да однесу болесника уколико није свестан ризика рецимо од излагања већем физичком напору док инфламација траје.

"Кад инфламација прође и када се људи опораве тај ризик се даље прогресивно спушта и за време које је просечно око шест месеци нестаје. Тако да уколико препознамо проблем, уколико дамо адекватну терапију људи се опораве без икаквих последица", наводи гост проф. Ристић. 

Када се јавити лекару 

Оно што најчешће доведе пацијента код лекара је погоршена толеранција на напор, замарање, недостатак ваздуха. 

"Могу да се појаве отоци на ногама, могу да се појаве аритмије прескоци срчаног рада, неправилан срчани рад чак и губици свести. Уколико се тако нешто дешава јако је важно објектовизовати проблем. Ми то сад можемо врло брзо кроз комбинацију технике визуализације", објашњава проф Ристић.

Наводи да им у томе помаже ехокардиографија, али и преглед магнетном резонанцом.

"Ехокардиографија је много напредовала последњих година, магнетна резонанца нам много значи и много помаже и обавезан је преглед код свих болести запаљенског система, запаљенске природе. Са друге стране биомаркери нам практично у једном дану могу рећи да ли је замарање последица проблема са срцем или је последица фиброзе плућа, још увек лоше размене гасова после упале плућа због ковида. Та разлика је веома значајна јер је и терапија такође различита", објашњава проф. Ристић.

"Вакцинисани имају 12 пута већу шансу да преживе ковид"   

На питање да ли и колико вакцина може да нас заштити од пост ковид синдрома наводи да она  даје шансу чак и најтежим кардиоваскуларним болесницима да се опораве од ковида 19.

"Вакцинација драматично, али драматично поправља преживљавање болесника и просечно вакцинисана популација у односу на невакцинисану има 12 пута бољу шансу да преживи ковид 19. То је кључна порука и вакцинација апсолутно смањује ризик за све кључне компликације, скраћује ток болести, и даје шансу чак и најтежим кардиоваскуларним болесницима да се оправе од ковида 19", истиче проф. Ристић.

Код невакцинисаних или парцијално вакцинисаних особа, додаје проф. Ристић све је много компликованије.

"Онима који су претходних неколико месеци већ имали било ковид или миокардитис или неку другу форму запаљенске болести срчаног мишића због тога што постоји мали али препознат ризик да нове најпотентније модерне вакцине као што су 'Модернина' или 'Фајзерова' могу такође да направе једну краткотрајну, благу инфламацију срчаног мишића су за следећу дозу препоручене другачије вакцине као што су руска акцина 'спутњик Ве' или киннеска вакцина, и то је нешто што је сада већ пракса у свету", објашњава Ристић.