Др Гњатовић: Изгледа да омикрон не изазива тежу клиничку слику, вакцине у некој мери сигурно штите

Докторка Марија Гњатовић каже да се не зна много тога о омикрону - новом соју коронавируса, осим да се појавио и да су измене у протеинској структури доста велике у поређењу са претходним варијантама.

Познато је омикрон да има више од 30 мутација на С-протеину, што изазива бригу због вакцина које су углавном базиране на стварању антитела на тај протеин.

"То наравно изазива забринутост, али још не знамо како све то утиче на преносивост и тежину клиничке слике код пацијената. Пратимо ситуацију у Јужној Африци, где се нови сој и појавио", истиче Гњатовићева.

Каже да су за сада епидемиолошки подаци такви да указују да нови сој неће изазивати тежу клиничку слику.

"Клиничка слика је другачија, али не и тежа. Тако је и примећено да је настао нови сој. Сада је на истраживачима и научницима да прате и утврде где су настале кључне структурне промене", каже Марија Гњатовић.

"Вакцине у некој мери сигурно штите"

Марија Гњатовић истиче да је потребно време да се испита у којој мери постојеће вакцине штите од новог соја вируса.

"Очекује се да вакцине сигурно у некој мери штите, али да ће њихова ефикасност бити можда мало нижа у односу на претходне варијанте", наглашава Гњатовићева.

Не само за омикрон, већ и за борбу против свих осталих сојева који ће се евентуално појавити, наде се полажу и у такозвану супервакцину, а докторка Гњатовић објашњава да би то била вакцина која садржи протеине различитих сојева вируса који су до сада распрострањени широм света.

"Поента је да се направи вакцина која ће створити читаву палету антитела која ће моћи да се боре чак и против неке нове варијанте која ће се појавити. Супервакцине су практично поливалентне вакцине, као што имамо вакцине против сезонског грипа", објашњава Гњатовићева.

Напомиње да је њихова производња мало комплекснија у односу на моновалентне, али да се очекује да сви произвођачи већ раде на таквој вакцини, о чему се ипак не прича много.

"Није свако ко има антитела заштићен"

Докторка Гњатовић каже да је у Институту за примену нуклеарне енергије повећан број људи који се тестирају на антитела откако су уведене ковид пропуснице, јер резултати улазе у зелени сертификат.

"Код нас се раде антитела на спајк протеин. Детектујемо антитела која имају улогу у блокирању вируса и спречавању његовог уласка у ћелије", објашњава Гњатовићева.

Каже да су референтне вредности такве да се све што је изнад 20 јединица сматра позитивним налазом, а мање од 20 јединица негативним налазом.

"Антитела су доказ да смо били изложени инфекцији природно или да смо вакцинисани. Потпуно се другачије тумаче резултати код вакцинисаних и код природно инфицираних. Уколико желимо да знамо шта резултати стварно значе, треба да их тумачи неко ко је стручан", наглашава Гњатовићева.

Истиче да није свако ко има антитела заштићен и обрнуто.

"Свакако је боље када су присутна антитела и када организам одговори стварањем антителног одговора, али изостанак антитела апсолутно не значи да је неко подложан добијању инфекције. Постоји и идруги ниво заштите – ћелијски имунитет", објашњава докторка Марија Гњатовић.