Да ли треба проверити антитела пре треће дозе вакцине, какав је став имунолога

Др Љиљана Софронић Милосављевић је гостујући у Београдској хроници изјавила да се не треба самоиницијативно тестирати на антитела, а поготово не треба на основу тога да одлучујемо да ли да примимо вакцину.

"Вакцину треба да примимо онако како је препоручено, а антитела нису показатељ за добијање треће дозе. Она су само једна од компоненти имунског одговора", навела је Софронић Милосављевићева.

На питање да ли треба да примимо бустер дозу ако смо без симптома прележали ковид и примили другу дозу, наводи да она не може никако да штети и да они који су примили две, треба да приме и трећу дозу.

"Неће бити никаквих штетних последица", каже Софронић Милосављевић.

Вирусолози би, каже, лепо објаснили да неки вируси мутирају брже, а неки спорије.

"У време овакве пандемије, када заштита становништва није на адекватном нивоу постигнута вакцинама, вирус се брзо шири и када долази до мутација, меморијски и ефекторни одговор не може да траје онолико дуго као код вируса као код дечјих болести", додаје докторка.

У Србији, напомиње, постоји неколико студија које се баве присуством антитела у циркулацији.

"Сада ће у децембру бити једна студија у 22 земље у Европи и у Србији прате се б-лимфоцити који праве антитела и т-лимфоцити који убијају инфициране ћелије. Само у њиховом заједничком деловању имамо ефикасну заштиту. Уколико једна од тих руку фали, заштита и даље постоји, због т-лимфоцита. Наш имунски систем добро ради и важне су му вакцине да то освежавају. Вирус није толико мутирао, вакцине нам ипак помажу, а надамо се да ће наредне године бити и иновираних вакцина које ће имати и компоненте мутираних сојева", истиче Софронић Милосављевић.

Епидемиолози су важни, указује, за ову студију која ће бити популациона јер ће обухватити и оне који имају и здравствене проблеме, оне који нису вакцинисани, али и оне који су примили трећу дозу вакцине.

"Ми смо у специфичној ситуацији да овде људи могу да бирају да ли ће после Синофармове да приме Модернину или Фајзерову или Синофармову вакцину, а нас имунологе који праве комбинацију вацкина занима да видимо како ће наше ћелије и б и т лимфоцити да одговоре на такву ситуацију", истиче Софронић Милосављевић.

Пошто је у кинеској вакцини цео вирус који је инактивиран, и не показује на исти начин организму онај делић који се зове "спајк", као што то ради "Фајзерова" која ће подстаћи ту компоненту на "спајк" вируса.

"Имунски систем ће бити у стању да одговори на бустер дозу и ми ћемо то, надам се, потврдити", закључила је др Љиљана Софронић Милосављевић.