Читај ми!

Има ли краја епидемији и шта је кључ у борби против короне

Не види се крај ни овом таласу ни овој епидемији, а лекари су нам на ивици издржљивости, наводе гости емисије "Четвртком у 9". Истичу да је карактеристика овог таласа та да имамо теже пацијенте, много више младих, деце и породиља. Сагласни су да се епидемији може стати на пут само комбинацијом мера и масовном вакцинацијом.

Проф. др Предраг Стевановић, начелник Клинике за реанимацију и анестезиологију КБЦ "Др Драгиша Мишовић" наводи да се још не види крај ни овом таласу ни овој епидемији и да су нам лекари на ивици издржљивости.

Истиче да "Мишовић" ради са 99 одсто капацитета, и да је сваког дана у болници између 310 и 330 пацијената.

"Тренутно је на интензивној нези 80 пацијената, сви они су на неком облику дисања са респиратором, да имамо 36 деце, осам породиља које леже у установи, четири или пет је интубирано, а ниједна није вакцисана", наводи Стевановић.

Од почетка четвртог таласа, према његовим речима, било је 20 породиља у болници.

"Карактеристика овог таласа је да имамо теже пацијенте, много више младих, деце и породиља. Невакцинисани су доминантни нарочито у јединицама интезивног лечења, тамо где су најтежи пацијенти и где је најлошији исход", истиче Стевановић.

Према његовим речима, епидемији се може стати на пут само комбинацијом мера и масовном вакцинацијом. 

"Ова епидемија се неће завршити у болницама, у болницама се лече најтежи пацијенти, али се може врло једноставно завршити поштовањем мера - вакцинацијом, ношењем маске, дистанцом, изолацијом оболелих...", наводи Стевановић.

Давидовић: Систем нам је максимално пренапрегнут

Проф. др Лазар Давидовић, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду наводи да је систем максимално пренапрегнут и да није довољно да ковид пропуснице важе само од 22 часа, већ да је потребно да то буде 24 сата.

"То је једини начин да се направи један од искорака", наводи гост емисије Четвртком у девет.

Подсећа да све више установа улази у ковид режим те да највише трпе не ковид пацијенти, а последице пандемије ћемо, како каже тек видети.

"Замислите како се осећају пацијенти који су пре месец и по дана који су дошли испред болнице, а дочекао их је неко речи,а - извините ми смо сад ушли у ковид сиситем, дођите за месец, два, а том неком је пријем и третман био заказан пре неколико недеља. Дакле, ми ћемо тек видети колике су последице пандемије на друге болести -  малигне, кардиоваскуларне  и све остале. Бојим се да ће резултати бити поразни, наводи", наводи Давидовић.

Динић: У здравственим установама вакцинисано преко 80 одсто лекара

Др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије наводи да је у здравственим установама вакцинисано преко 80 одсто лекара.

"И то је добар проценат кад су лекари у питању, али то није довољно. Апсолутно сви грађани треба да се вакцинишу, здравствени радници превасходно и зато апелујемо на све  грађане - молимо вас вакцинишити се јер то је једини начин да зауставимо епидемију", наводи Динић.

Апелује на грађане да послушају мишљења струке, а не лаика који преко друштвених мрежа, како каже, шире неистине о вакцини. 

Истиче да лекари и остало особље свакодневно већ годину и по дана улажу надљудске напоре како би помогли свима онима којима је помоћ потребна.

Шеклер: Кризни штаб је имао невиђене живце 

Вирусолог Миланко Шеклер наводи да је Кризни штаб имао невиђене живце, да је пуно пута предлагао мере које нису прихваћене.

"Што се мене тиче Кризни штаб је заиста имао живце. Пуно пута су јавно рекли шта желе и шта мисле, али нажалост пуно пута то није испуњено. Јако много ствари су предложили са којима сам се ја слагао али које нажалост нсу испуњене. Мени је жао што је ова задња мера - ковид пропуснице оскрнављена, на неки начин кастрирана споведена са десет одсто, а то није оно што нама треба. Ја и даље тврдим да то мора да буде 24 часа", наводи Шеклер.

Прена његовим речима закаснило се са ковид пропусницама, то је, које су, како каже, требале да буду уведене током лета.

"Они који су били на паузи и који су летовали, који су се проводили они би се временом вакцинисали и ми би данас имали милион вакцинисаних људи и то неосетно без икаквих стресова. Пример да је то тачно су многе земље у Европи. Заиста ми није јасно зашто смо чекали да имамо 8.000 новозаражених дневно, колико смо имали у децембру прошле године кад нисмо имали вакцину", истиче Шеклер.

Истиче да се пандемија једино може сузбити масовном вакцинацијом.

"Да би се сузбила епидемија, вакцинација мора да буде брза, ефикасна, мора у што краћем временском периоду да се вакцинише што већи број људи. Ако то не урадите, ако се направи један круг у коме смо се ми тренутно нашли то значи да вама почињу да се заражавају вакцинисани зато што имате огроман број невакцинисаних. Једноставно то није прихватљиво, каже Шеклер. 

Истиче да су многе земље које су касније кренуле са екстремно јаком и брзом вакцинацијом сада испред нас.

"И ми се сада чудимо како једна Шведска, Норвешка, Данска, Португал имају тако добре резултатае, и како су укинуле мере, а то је зато што имају 83 одсто вакцинисаних, а ми се вртимо од 49 до 50 одсто ево четири месеца. То је потпуно неприхватљиво, истиче гост емисије четвртком у девет.

"Срећа и моја и њихова да нисам у Кризном штабу" 

Истиче да је и "срећа његова" и "срећа њихова" што није члан Кризног штаба.

"Ја не бих могао тако да тактизирам, мислим да немам слуха, а вероватно немам. Тако да је добра ствар што наступам само у своје име јер на тај начин могу само себе да кажем - дискредитујем или да компромитујем, зато што ја износим оно што мислим и то кажем крајње искрено и поштено. Да ли то некоме одговара или не ја стварно не улазим у то, не трудећи се никоме да се додворавам. Кад ме нападају сви, знам да сам на правом месту јер кад те сви дозивају и прозивају значи да си тамо где треба да будеш", истиче Шеклер.

Јанковић: Под хитно смањити контакте

Заменик директора КЦ Ниш Радмило Јанковић наводи за РТС да је сада приоритет под хитно смањити интизитет циркулације вируса.

"Једина метода за коју медицина и епидемиологија зна јесте да се смањи број контаката. Фудбалске и кошаркашке утакмице, велики концерти су апсолутно жаришта преношења вируса, а то ми у овој ситуацији себи не смемо дозволити", наводи Јанковић.  

Неопходно је, каже Јанковић и повећати обим вакцинације. Међутим, како кеже, "неке колеге стављају клипове у точкове" и тихо у својим ординацијама кажу пацијентима да се не вакцинишу.

Тако, каже, потпирују ватру против вакцинацијеи како каже, јако тешко је проникнути у њихове мотиве.

"Апсолутно је бесмислено говорити да вирус не постоји, да од њега нико не умире или да умиру као и од обичне прехладе. Потпирајући страхове код људи речима, ма немој да примиш вакцину, још увек није довољно испитана, довели су до овакве ситуације и заслужују једну друштвену осуду", наводи Јанковић и додаје да је упркос свему оптимиста и верује да ћемо изаћи из овога као победник.

Ивануша: Побољшава се епидемијска ситуација у свету, али не и у Европи

Маријан Ивануша, директор Канцеларије Светске здравствене организације у Србију наводи да се епидемијска ситуација побољшава у свету, али не и у Европи.

"Ако погледамо глобалне бројке нешто мање од 60 одсто свих новооболелих долази из европског региона и око 50 одсто смртних случајева. То показује колико је интезиван овај талас у Европи. Посебно је тежак један појас од Балтичног мора, Естоније, до Јадранског мора. У десет водећих спадају - Словенија, Србија, Румунија, Бугарска, Црну Гора, Хрватску. Између тих десет држава убрајамо још и Грузију", наводи Ивануша. 

Разлог за велики број новооболелих у тим земљама је, каже, Ивануша недовољан број вакцинисаних. 

Истиче да су вакцине делотворне, да штите од теже клиничке слике и смртног исхода. 

"Ми немамо чудесан лек којим бисмо излечили ковид 19, ми немамо једну чудесну меру којом би спречили ширење вируса али имамо неколико мера - прва мера је вакцинација, па затим коришћење маски, изолација оболелих и да не излазимо на места где има пуно људи где се вирус може проширити. Нама људи масовно умиру не због болести коју не знамо спречити већ због болести за коју врло јасно знамо како се спречава али људи више верују лажима на интернету него лекарима и то је страшно. Ми морамо да верујемо струци како бисмо сачували живот својих ближњих али и свој", истиче Ивануша.

Кон: Никад нећу заборавити што су узвикивали "Менгеле"

Епидемиолог и члан Кризног штаба др Предраг Кон наводи да никада неће заборавитито што су демонстранти против ковид пропусница, испред његове зграде узвикивали "Менгеле, Менгеле".

"То је нацистички најозлагошенији злочинац у нацистичким логорима смрти који је радио експерименте на људима. То никада нећу опростити. Људи једноставно не схватају како је то тешка увреда кад сам ја у питању са својим јеврејским пореклом", наводи Кон.

Истиче да је зликовац вирус, али и они који позивају на непоштовање мера и бојкот вакцине.

"Зликовац је вирус, али и они који практично штите зликовца погрешно наводећи народ, зато што га на неки начин одвраћају од било каквих мера које заиста заустављају болест, а најгоре од свега индиректно делују и на вакцинисаност становништва", закључио је Кон.

Тиодоровић: Протест испред моје куће ме неће одвратити од мојих ставова

Професор Бранислав Тиодоровић, после протеста и увреда антиваксера који су му дошли под прозор стана у Нишу, каже да је забринут за безбедност своје породице и да је спреман да је заштити на сваки начин, али да не одустаје од својих стручних ставова јер му је на првом месту заштита живота становништва.

"Тужно делује да је међу њима било и лекара, здравствених радника, интелектуалаца или назови интелектуалаца", наводи Тиодоровић.

Наводи да до тада никада ништа није слично није доживео. 

"Ово је мој град, ту су моји пријатељи, другови, рођаци са којима живим и сигуран сам да огромна већина разуме зашто ја ово радим, а постоји и та изразита мањина екстремиста и људи који стварно не разумеју ствари", наводи Тиодоровић.

петак, 11. октобар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи