Повереник решава дилеме о ковид пропусницама – са фотографијом или без ње, када се крши закон

Милан Мариновић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да не зна у којој је фази одлука о ковид пропусницама и када ће и да ли ће бити донета, али истиче да о њима има свој став.

"Неки вид позитивне дискриминације не би био кршење људских права. Када то кажем, мислим на то да власницима ковид пропусница буде дозвољен улазак у, рецимо, неке веће тржне центре, позоришта, биоскопе, спортске догађаје, концерте", истакао је повереник.

Према његовим речима, негативна дискримација била би када би грађани били условљени да за долазак на посао, у школу, лекару, морају да имају ковид пропусницу.

"Сама заштита личних података не би била проблематична јер је у сврху заштите здравља, јер је угрожено здравље становника и било би оправдано, али би морало да се води рачуна како се складиште ти подаци, ко има приступ, али пошто су ти подаци већ негде садржани, у базама вакцинисаних, тестираних, њихово коришћење не би било проблематично", указао је Мариновић.

Са фотографијом или без ње 

Објашњава да је било случајева у другим државама да буде злоупотребе и да се електронским путем пропусница пренесе на неко друго лице. Како би се то спречило, каже, потребна је идентификација.

"Једна могућност је да буде фотографија корисника. Друга варијанта је, ако је без фотографије, да се легитимишете неким другим идентификационим документом - лична карта, возачка дозвола, пасош, да бисте само показали да се проппусница односи на вас. Онај који врши контролу морао би да упореди податке са ковид пропуснице са личним документом", напомиње Мариновић.

Указује да у овом тренутку ковид редари немају ту могућност и да би то требало накнадно прописати ако би се увеле ковид пропуснице без фотографије.

Идентитет се, додаје, већ проверава при уласку у поједине институције, приватне фирме.

"На пример, ви не можете ући ни у један објекат, а да вас обезбеђење не легитимише, да упише ваше податке, а са друге стране, на утакмицама високог ризика, само пунолетно лице може да купи карте, највише четири, и то уз личну карту и уписују се подаци", указује повереник за заштиту података о личности.

Према његовим речима, прекомерно би било ако би ковид редари уписивали податке из личних докумената или ако би се тај документ штампао.

Само давање на увид не би било спорно, каже повереник.

Коришћење фотографије из базе личних карата и пасоша је против закона 

Када је реч о томе која би се фотографија користила на ковид пропусници, не би било спорно уколико би та фотографија била саставни део база података које се односе на ковид пропуснице, на пример, базе са подацима о лицима која су вакцинисана, тестирана.

Међутим, такве постојеће базе не садрже фотографију одређене особе.  

"Фотографије из базе личних карата, путних исправа, не би смеле бити коришћене јер би то било кршење закона о заштити података о личности јер су те фотографије узете за једну конкретну сврху и тада су лица дала сагласност за фотографисање за ту сврху. Коришћење тих фотографија за ковид пропуснице би било противно начелима закона и не би било законито", истиче Мариновић.

Људска права гарантована Уставом не смеју бити прекршена 

Говорећи о евентуалном увођењу обавезне вакцинације за поједине категорије становништва, Мариновић је рекао да би у тој ситуацији морало да се води рачуна о томе да се људска права гарантована Уставом поштују или да се Устав прилагоди.

"Ако се не прилагоди, људска права регулисана Уставом морају да се поштују и та граница не треба да буде пређена. Све до те мере је законито, основано и није противуставно. Кад дискриминишете људе и ограничавате њихову слободну вољу, крше се основна људска права која штити Устав. Треба бити опрезан. Убеђен сам да ће наши државни органи донети меру која није противуставна, а допринеће циљу због ког се уводи", сматра повереник.

Сматра и да постојећи закони дају довољно елемената да се уредбом Владе то питање регулише.