Како су Кон и Јанковић покушали да разреше дилеме средњошколаца о вакцинацији

То да нико од ђака који живе у овом дому није вакцинисан можда и није неочекивано, али члановима Кризног штаба није се допало када су на питање упућено ђацима да ли би се вакцинисали добили одговор "Не, никако".

Део тог тврдог става свакако почива на вршњачкој солидарности, али из разговора који је уследио па и питања ученика може се закључити да су им ближе предрасуде са друштвених медија него упутства имунолога и епидемиолога, што је ову трибину учинило још важнијом и потребнијом.

У сали је било око педесетак средњошколаца, руководство дома и неколико новинара, на прописаном растојању и све време под маскама. На улазу је свима мерена температура, што је представљало добар увод за обраћања гостију.

Пошто је директор дома Ненад Миленовић поздравио присутне први се ученицима обратио др Предраг Кон који је на самом почетку рекао да има трему, пошто никад није причао пред средњошколцима и истакао да је едукација најзначајнија када је у питању имунизација, која је историјска тековина човечанства.

Напоменуо је да највећи број људи не зна за примере ширења заразних болести у историји Србије и истакао да је 1909. године у нашој земљи, која је тада имала око два милиона становника, од вариоле преминуло више од 5.000 људи.

Кон је издвојио и податак да је од последица вариоле током 20. века преминуло између 300 и 500 милиона људи широм света, а да је вакцина осмишљена због тога да људи не би оболевали и умирали.

Подсетио је и на дечју парализу, болест за коју деца данас не знају јер не могу да је виде у свом окружењу, пошто је искорењена обавезном имунизацијом и напоменуо да су поједини његови школски другови имали дечју парализу, пошто тада вакцина није постојала.

Др Јанковић: Ниједно медицинско средство нема научни значај као вакцина 

И имунолог др Срђа Јанковић је рекао да има трему, али и на самом почетку поручио ученицима у Дому "Милутин Миланковић" да ниједно медицинско средство нема толики научни значај као вакцина.

Нагласио је да је доста људи изгубило поверење у друштвени систем и у науку, пошто превише научника има неки други интерес – комерцијални или политички.

Др Јанковић је као предност науке издвојио то што има могућност да саму себе провери, пошто је заснована на чињеницама које независно може да провери сваки научник.

Поручио је да је слом комуникације подједнако смртоносан као болест.

Градоначелник Београда Зоран Радојичић објаснио је ученицима да трибина има два циља – да разговарају заједно и разјасне дилеме у вези са вакцинацијом, али и да путем медија заједно пошаљу поруку.

Упитао их је да ли има у сали ученика који су се вакцинисали, на шта му је једна ученица одговорила: "Наравно да не", са чиме су се остали сагласили. Ипак, на питање да ли подржавају и размишљају о вакцинацији, било је оних који су подигли руке.

На питање да ли знају некога ко је преминуо од последица ковида или имао теже компликације, поједини ученици су се јавили, док на питање да ли знају особе које су имале последице након вакцинације нико није подигао руку.

"Може ли вакцинисана особа дати крв невакцинисанима?" 

Ученици су упитали због чега би они морали да се вакцинишу, а здравствени радници не желе то да учине. Др Предраг Кон је одговорио да се вакцинисало 86.500 здравствених радника, док они који су невакцинисани не раде у црвеним зонама.

Ђаке је занимало и да ли вакицинисана особа може дати крв другој особи и невакцинисаним људима, на шта је др Срђа Јанковић одговорио да не постоји никаква препрека за то, али да се антитела неће пренети на невакцинисане на начин како се првобитно мислило и да је вакцинација бољи начин имунизације.

Ученици су питали и због чега морају да похађају наставу по комбинованом моделу, док се у целој земљи нормално одржавају концерти, прославе и утакмице, али и да ли особе које су вакцинисане имају више антитела од људи који су прележали болест.

Чини се да су ученици на нека питања добили превише стручне одговоре, што је донекле и потврдио градоначелник Радојичић након трибине, рекавши да су са њима разговарали као са студентима завршне године студија медицине и напоменуо да у питању није било убеђивање, већ разговор о вакцинацији.

Оценио је да је трибина била успешна и да су ђаци показали да са њима може да се разговара.

Др Предраг Кон је навео да не верује да је неко током трибине променио мишљење, али да сматра да ће почети да размишљају о вакцинацији. Додао је да су трибине неопходне, пошто нема другог начина приступа младима и да нема времена за едукацију.

Др Срђа Јанковић је након трибине рекао да један разговор није довољан и да је изненађен чврстином и универзалношћу става по питању вакцинације и да то није спорно, али да став који вакцине толико сматра опасним јесте опасан.