После прележане короне – од физичких до психичких тегоба, дугорочне последице под знаком питања

Истраживање је обухватило 270.000 људи који су се опоравили од короне, али не и од њених последица. Испитаници су се највише жалили да су депресивни и нервозни, али су имали и проблеме са дисањем, стомаком, болове у грудима, мишићима. Били су и исцрпљени и дезоријентисани.

Директорка Клинике "Др Лаза Лазаревић" Ивана Сташевић Карличић за РТС је рекла да ковид није само респираторна, већ и мултисистемска болест, те да запаљенски процеси има утицај на централни нервни систем.

"Коронавирус јесте и неуротропан. Има посебан афинитет на неуроне централног нервног система, на то смо упозоравали. Управо ове људе очекујемо са проблемима у вези са менталним сметњама. Стрес који је донела епидемија ковида 19 смо превазишли, адаптирали смо се. Оно што ће остати за даљу бригу, то су дугорочне последице запаљенског процеса који доноси ковид", упозорава Сташевић Карличићева.

Додаје да су студије широм света то потврдиле.

"Британски аутори предњаче као аутори ових студија, показали су промене у централном нервном систему које личе на неуродегенерацију, нешто слично Алцхајмеровој болести и схизофренији код људи који су преболели ковид, а нарочито код оних који се нису адекватно и по протоколу лечили", наводи докторка.

Др Богдан Црнокрак, помоћник директора КБЦ "Бежанијска коса" рекао је за РТС да су пацијенти, који су прележали ковид, тешко враћали кондицију у претходно стање, нарочито млади људи. 

"Покушаји суицида чести" 

Ивана Сташевић Карличић каже да су се пацијенти жалили и на анксиозност, депресивне симптоме, али и когнитивне сметње - спорост размишљања, спора ефикасност код одлучивања, као и поремећаји спавања: од несанице до хиперсомније, претераног спавања.

"Један од три хоспитална пацијента, показују студије, управо има симптоме продуженог ковида и скоро, по правилу, то јесу неуропсихијатријски синдроми", објашњава Сташевић Карличићева.

Наглашава и да људи који се акутно лече у акутној епизоди ковида 19, нарочито у хоспиталним условима, имају симптоме сложених неуропсихијатријских синдрома.

"Често збрињавамо делиријуме из ковид болница који се даље хоспитализују код нас или радимо консултацију. То су, у вези са тим, и покушаји суицида који јесу чести, као хетероагресивно понашање", указује директорка Клинике "Др Лаза Лазаревић".

"Тромбозе честе, али немамо одговоре" 

Доктор Богдан Црнокрак каже да је изненађен колико је болест непредвидива.

"Аретеријеске тробозе су, наиме, нешто што виђамо у клиничкој пракси свакодневно. Оно што се дешава на нивоу микроваскуларног система још увек није предмет довољне научне пажње, а требало би. Обдукције ових пацијената још увек нису ушле у законски пут, што би нама дало одговоре на нека питања", каже Црнокрак.

На питање колико нам је ментално стање угрожено због коронавируса, Сташевић Карличићева каже да ће студије тек показати, али да оно што се може рећи, после 18 месеци, да су стопе свих менталних сметњи, у вези са стресом који је донео ковид, због адаптације кренеле су у заравнивање.

Како жене одговарају на инфекцију

Црнокрак сматра и да су жене спремније да одговоре на инфекцију, у односу на мушкарце, иако студија показује да је продужени ковид био чешћи код жена.

"Имали смо примере да се жене лакше опорављају. Можда је разлог оваквих резултата да су жене сконцентрисаније на тегобе које се јављају после, за разлику од мушкараца који минимизују тегобе, игноришу их", објашњава Црнокрак.

Додаје да је студија креирана да идентификује одређене категорије људи, те да ће њихов посао бити да одговоре зашто се код одређене категорије нешто догађа, а код неке не.

Клиника "Др Лаза Лазаревић" је од пре више од месец дана у ковид систему, а Сташевић Карличићева каже да су клиничке слике пацијената теже, другачије, те да имају већи број пацијената на кисеоничкој потпори, него у претходним таласима.

Доктор Богдан Црнокрак каже да је КБЦ "Бежанијска коса" у петој недељи у ковид систему, те да су готово у целости попуњени.

Гости Јутарњег програма позивају грађане да вакцинишу.