Вакцине вредније од нафте, Србија у малој групи држава које саме могу да је направе

Консултант за имунизацију у Уницефу доктор Драгослав Поповић каже да је веома важно да је вредност вакцина препозната у овом периоду.

"На томе се дуго радило и управо смо изашли из периода који је био декада вакцина. Ова ситуација и 2021. година је дефинитивно година вакцинације и најважније је да су вакцине препознате као ресурс", истиче доктор Поповић.

Наглашава да у медицини нема ефикаснијег средства од вакцина и да су неопходне како бисмо се изборили са пандемијом.

"Вакцине су биле важне и раније, али њихова важност није била прпеозната. Оно што се десило прошле године је био историјски моменат, мобилизација и науке и индустрије да се развију вакцине, а онда и да крену ка свим земљама света", истиче Поповић.

Каже да је ту очигледно запело у једном моменту, али да је добит од развоја науке и технологије током прошле године нешто што ће потпуно да промени вакцине у будућности.

"Добили смо много, искорачили смо један огроман корак, и технолошки и научно, и то ће се у будућности одразити на пољу спречавања и оних болести које раније нисмо могли спречити вакцинама", сматра доктор Поповић.

Наглашава и да је свако улагање у вакцине изузетно важно. 

"Русија и Кина пре три године нису постојале на глобалном тржишту и врло је важно да су се појавили као нови произвођачи и да су спремни за нова улагања", истиче Поповић.

"Хладни рат за вакцине"

Немачка је решила да поручи 30 милиона доза руске "спутњик В" вакцине, научни саветник Института за европске студије Слободан Зечевић каже да је Немачка очигледно проценила да неће имати довољно вакцина.

"Мени се чини да су вакцине постале важније и од нафте. То вам омогућава да кренете у привредни развој. Онај ко је први имунизовао становништво, први је и остварио огромне профите, а то је Кина. Први су изашли из ковид кризе и почели да производе", објашњава Зечевић.

Каже да је борба за вакцине постала нека врста хладног рата.

"Зна се да су земље Запада купиле 90 одсто америчких вакцина. Са друге стране имате меку моћ Кине и Русије које покушавају кроз вакцине да остваре политичке контакте, добити и продор у одређене земље", наводи Зећевић.

Каже да је остварена победа у области науке у рекордном року, али да треба наћи и капацитете за производњу.

"Србија међу малом групом држава које саме могу да направе вакцине" 

Павле Зелић из Агенције за лекове каже да у свету сада има 13 различитих вакцина које су регистроване у различитим деловима света.

"Најновији извештај Светске здравствене организације говори да имамо чак 275 вакцина у различитим фазама развоја, од чега 91 у клиничким испитивањима", наводи Зелић.

Наглашава да Србија постаје део веома уске групе држава које могу саме да произведу било коју вакцину, а поготово ону против коронавируса.

"У Торлак је већ низ година озбиљно улагано и прошле године смо заокружили један циклус производње сезонске вакцине. То би, да није било пандемије, била огромна вест и та вакцина је спречила судар две епидемије - епидемије сезонског грипа и епидемије коронавируса", каже Зелић.

Истиче да ће свака серија произведена на "Торлаку" бити контролисана од националне контролне лабораторије у оквиру Агенције за лекове.

"Када те вакцине буду излазиле и на друга тржишта, имаће сертификат регулаторног тела које је инспектовала и верификовала СЗО као 50 најбољих на свету. Ми смо међу свим члановима Уједињених нација у самом врху по регулаторним капацитетима за контролу вакцина, али и других лекова", наводи Зелић.