Мали: Ребаланс за наставак борбе против короне и раст привреде

:Говорећи на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Мали је рекао да ће се ове и наредне недеље пред посланицима наћи 12 законских решења из области Министарства финансија, а да је један од њих Ребаланс буџета.

Ребалансом, истиче Мали, издвојен је новац за реализацију трећег пакета мера подршке грађанима и привреди који је, подсећа, вредан 257 милијарди динара.

Мали наглашава да се држава одлучила за трећи пакет мера подршке, јер су се, истиче, претходна два која су спроведена прошле године показала добро - сачувана су радна места, производни погони, а пад БДП-а је био најмањи у Европи.

И трећи пакет мера је, указује, усмерен на помоћ грађанима и привреди, а посебно је, како каже, фокусиран на оне секторе који су највише погођени кризом.

Наводи да су неке од мера из трећег пакета помоћи - три пута по пола минималца за сва мирко, мала, средња предузећа и предузетнике, 600 евра по аутобусу за превознике у наредних шест месеци, помоћ градским хотелима 350 евра по кревету и 150 евра по соби.

Запослени у туристичким агенцијама, туристички водичи, рент-а-кар агенцијама, угоститељству, али и самостални уметници добиће, уколико посланици усвоје Ребаланс буџета, два пуна минималца.

Kада је реч о директној помоћи грађанима, трећим пакетом мера предвиђена је помоћ за грађане на KиМ и то 100 евра за све одрасле и децу, а 200 евра за незапослене пунолетне грађане.

Та помоћ ће се реализовати у сарадњи са Kанцеларијом за KиМ и грађани из јужне српске покрајине неће морати да се пријављују за ту помоћ.

Помоћ од 60 евра добиће сви пунолетни грађани Србије који се пријаве у пероду од 28. априла до 15. маја на порталу Пореске управе.

Први део од 30 евра биће на рачунима грађана у мају, а други у новембру.

Такође, трећи пакет предвиђа поред 60 евра и додатних 50 евра за пензионере и додатних 60 евра за незапослене пунолетне грађане који су били регистровани на бироу у четвртак.

Подсећа да трећи пакет подразумева и помоћ привреди кроз две гарантне шеме, једна је продужетак прошлогодишње, а друга је нова за она предузећа која су у већим финансијским проблемима.

Издвојен новац за наставак изградње четири аутопута

Такође, Мали је истакао да је ребалансом буџета издвојен новац за капиталне инвестиције и наглашава да никад више новца држава није издвојила за те инвестиције.

Наводи да је издвојен новац за наставак изградње четири аутопута, међу којима су Прељина-Пожега, Моравски коридор, Рума-Шабац-Лозница, али и за почетак изградње нових као што су Дунавска магистрала, Фрушкогорски коридор, Ниш-Плочник-Мердаре.

Поред тога, наглашава да је издвојен новац за изградњу обилазнице око Новог Сада, Горњег Милановца и Лознице, као и за почетак изградње метроа у Београду.

Истиче да је изградња инфраструктуре предуслов за долазак инвеститора и подсећа да је Србија прошле године привукла стране директне инвестиције у бруто износу од три милијарде евра.

Мали додаје да су Црна Гора, Албанија и БиХ заједно имале 1,7 милијарде евра страних директних инвестиција.

"Постали смо апсолутно доминантана инвестициона дестинација у региону", рекао је Мали.
Ребалансом буџета је, каже, дуплиран новац за Министарство заштите животне средине, односно за еколошке пројекте који крећу ове године, а то су улагање у канализациону мрежу, за изградњу постројења отпадних вода и сређивање депонија.

Такође, издвојено је додатних 4,9 милијарди динара за Министарство пољопривреде, 300 милиона динара за развој филмске индустрије, а велика средстава су, каже Мали, издвојена за спорт и омладину.

Наставак великих улагања у здравство

Мали је нагласио да ребаланс предвиђа наставак великих улагања у здравство, односно за изградњу нове ковид болнице у Новом Саду, за наставак радова на KЦС у Београду, за почетак реконструкције KЦ Војводина, за опремање Дома здравља у Борчи, реконструкцију великог броја општих болница и домова здравља широм Србије...

Поред тога, наглашава, издвојен је додатни буџет за РФЗО како би држава набавила довољан број вакцина и лекова у борби против короне.

Ребалансом буџета за здравство је издвојено око 417 милијарди динара.

Министар је истакао да са овим капиталним инвестицијама и трећим пакетом мера очекује да ће ове године привредни раст Србије бити најмање шест одсто, а дефицит 6,9 одсто.

"Уз све ове мере ми апсолутно задржавамо макроекономску стабилност и наш јавни дуг неће прећи 60 одсто БДП-а односно биће испод нивоа Мастрихта", рекао је Мали.

О ребалансу буџета, додаје он, вођени су разговори и са Међународним монетарним фондом (ММФ) који, како каже, нису имали ниједан негативан коментар.

Петровић: Повећање јавног дуга на 61 посто БДП-а

Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је, на скупштинском Одбору за финансије, да предлог ребаланса буџета за ублажавање последица кризе предвиђа веће трошкове државе за више од две милијарде евра, које се могу обезбедити само задуживањем, као и да ће тако дефицит износити око 3,5 милијарде евра или око седам одсто БДП-а.

Петровић је је упозорио да ће се тако јавни дуг повећати са 58 одсто на 61 или 62 одсто БДП-а.

Казао је да је став Фискалног савета да је од додатне две милијарде евра предвиђене дефицитом само једна милијарда оправдана и у неким деловима изузетно добро усмерена.

"Друга милијарда евра је непотребна и економски неодржива", сматра Петровић.

Председник Фискалног савета каже да овим ребалансом буџета влада одговара на економске последице епидемије.

"То је добро што ради, то је добар, оправдан и очекиван потез. Са друге старне, оцена Фискалног савета је да влада то чини са неоправдано великим повећањем расхода и буџетског дефицита. Планирани дефицит буџетом је 1,5 милијарди или три одсто БДП, а сада се овим ребалансом предвиђа да ће дефицит бити 3,5 милијарде, што значи на репуличком нивоу 6,9 одсто, а на нивоу укупне државе око седам одсто. То значи да се сада додатних 3,5 милијарди превиђа ребалансом", навео је он.

Истакао је да је добро што ребаланс предвиђа већа улагања у инфраструктуру и животну средину.

Петровић каже да би без тог повећања инвестиција, раст био око четири одсто у 2021, али да ће са овим ребалансом бити између пет и шест одсто.

Фискални савет је става да је неспорно да је потребан антикризни пакет, али да је могло да се наслути да је потребан још у децембру, као и да је зато Фискални савет зато и био против тога да се повећавају плате и пензије, навео је Петровић.

Фискални савет: Неоправдана подела новчане помоћи грађанима 

Kаже да и даље Фискални савет сматра да је неоправдана подела новчане помоћи грађанима, која је предвиђена и ове године, јер се ради о новцу који се може обезбедити само задуживањем.

Са друге стране, новац уложен у инфраструктуру има већи мултипликативни ефекат на раст БДП-а, док новац уложен у потрошњу нема или је тај ефекат веома мали, наводи Петровић.

"У случају потрошње тај ефекат је минималан, ако га и има, пошто се углавном прелије на увозне производе, износи свега 0,1 или 0,2 одсто, док је у инфраструктури много већи".

Петровић каже да се тек можда 10 одсто тих средстава за подстицање потрошње врати држави кроз порезе, тако да ће се од планираних 450 милиона евра држави у буџет једва вратити 45 милиона.

Истиче да се удвостручују ионако велике инвестиције у војску, пре свега у наоружање, и да ће та средства износити око 1,5 или 1,6 одсто БДП-а, док у земљама централне и источне Европе износе само 0,3 одсто.

Министар финансија Синиша Мали је, одговарајући Петровићу, рекао да држава жели да помогне својим грађанима у овом кризном времену и да се та помоћ не одређује на основу мултипликатора, већ да је реч о борби за здравље и бољи живот грађана.

"Говоримо о животу грађана којима држава жели да помогне и ублажи негативне последице корона вируса. То нема везе са мултипликаторима, боримо се за њихово здравље, вакцине, лекове и друго, и то јесту мера коју са поносом спроводимо", поручио је Мали.

Истиче да држава повећава плате и пензије, уз одржање макроекономске стабилности, како би омогућила грађанима бољи животни стандард и услове да остану у Србији.

Мали истиче да не зна одакле процена Фискалног савета да ће јавни дуг бити увећан на 61 или 62 одсто и истакао да ће и поред нових мера и ребаланса буџета за ову годину јавни дуг остати испод 60 одсто БДП-а.

Kада је реч о улагају државе у војску, Мали каже да се сви наши суседи наоружавају и да и Србија то мора да ради, као и да је то наоружавање одбрамбене природе и да би Србија могла да одврати сваког потенцијаног агресора.

Министар каже да само пар земаља у Европи има већи раст уз мањи фиаксални дефицит од Србије и истакао да је дефицит у Србији на апсолутно прихватљивом нивоу.

Навео је да је Италија планирала раст за ову годину од 4,2 одсто, уз дефицит од 8,8 одсто, Белгија раст од четири одсто и 7,3 одсто дефицита, а Србија раст од шест одсто и дефицит од 6,9 одсто.

Влада Србије усвојила је прошле седмице Предлог закона о изменама и допунима Закона о буџету за 2021. годину, којим укупни приходи и примања износе 1.356,2 милијарде динара, што је за 19,9 милијарди динара више у односу на износ прихода планиран иницијалним буџетом за ову годину.

Ребаланс буџета усмерен је на ублажавање последица изазваних епидемијом вируса ковид 19 и на значајно увећање капиталних инвестиција, посебно у изградњи здравствене инфраструктуре.

За капиталне инвестиције у 2021. години издвојено је 362,1 милијарди динара, док је на нивоу опште државе та бројка око 430 милијарди динара.