Бизнис у изазовним временима - годину дана после
Учесници онлајн конференције "Бизнис у изазовним временима - годину дана после" поручили су да очување запослених треба да буде и даље у првом плану. Истакнуто је да би држава требало да помогне најугроженијим секторима, али и да се фокусира на мала и средња предузећа јер да нико није могао да предвиди дужину трајања пандемије. Наглашено је и да су банке биле институције које су биле спремне и прве реаговале и помогле да се очува ликвидност компанија, "јер када нисте ликвидни нема ни планирања ни буџетирања".
Компаније се разликују на оне које су спремно ушле у трансформацију пословања и оне које су правиле планове за три до шест месеци и због тога остале у великом проблему, део је закључака онлајн конференције "Бизнис у изазовним временима - годину дана после", у организацији Српске асоцијације менаџера.
Последња година била је непредвидива и сада се јасно види да су на различите начине одређени сектори погођени. Главни изазов који је био и пре годину дана и сада јесте сачувати запослене.
"Банке успеле да омогуће да се не заустави привредни ток"
"Туризам, евент индустрија, услуге, хотелијерство су јако погођени, али има и оних делова привреде чији је бизнис природно напредовао, као што су онлине трговина, ИТ услуге, инфраструктура, здравствене услуге. Заједничко свима је да смо научили да живимо и радимо новим животом", рекао је Драгољуб Дамљановић, председник САМ-а на почетку излагања на онлине конференције, којом је модерирао Дејан Ранђић, члан УО САМ-а.
Дамљановић је истакао и да су банке успеле да заиста омогуће да се не заустави привредни ток, што је било изузетно важно.
"Такође, нисмо могли да предвидимо дужину трајања пандемије и они који су правили планове на три до шест месеци остали су у великом проблему, а нажалост мислим да је то већина", оценио је Дамљановић.
Нагласио је да је држава реаговала коректно, као и да је потребно да се убудуће фокусира на оне секторе који су највише погођени.
"Можда је могло у почетку да држава буде мало бржа, првих неколико недеља је била велика неизвесност, код малих и средњих предузећа пре свега, али кад је кренуло, било је релативно добро организовано. Оно што и даље недостаје и што немамо ни сада јесте флексибилнији радни закон око привременог замрзавања статуса радних места", сматра Дамљановић.
То би, како је навео, могло да отвори још више радних места. "Ово је време које ће направити разлику између оних који имају визију и који су спремни на реструктурирање и трансформацију пословања и оних који не размишљају на тај начин", поручио је Дамљановић.
Ђиновић: Србија касни у развоју тржишта капитала
Према речима Слодана Ђиновића, члана УО САМ-а и директора "Орион Телекома", наша земља касни у развоју тржишта капитала.
"Велики сам оптимиста и мислим да ћемо изаћи добро из ове кризе, али боли ме што не користимо потенцијалне кумулусе да скочимо два, три корака, а не да идемо прогресијом која нам је зацртана од финансијских институција.
Ми смо Робинзонова економија - мала економија и не можемо да се понашамо другачије него да се отворимо. Прву помоћ нисмо чекали превише, била је добро смишљена и одговарајућа за први талас.
Сад долазимо у ситуацију да је ово затварање обесмислило помоћ која је у току. Кад дате три минималне зараде и очекујете да неће бити отпуштања више од 10 одсто, то је нереално. Наша стратегија треба да буде да адекватно одговарамо на мере које доносимо", сматра Ђиновић.
Истиче да је у овом тренутку штедња погрешна, да према искуству из компаније корпоративни приход драматично расте, што је последица захтева за дигитализацију, да је велика потреба за оптичком инфраструктуром и да су у том смеру сви покушаји да се одговори. То показује да велики и средњи клијенти крећу у инвестициони циклус да научено из претходног периода имплементирају.
"Морамо да размислимо да ли као држава желимо тврдоглаво да се држимо тога да смо одлични јер нам је дуг мали или да се задужујемо у смеру раста, никако у смеру потрошње. Делује ми да пропуштамо прилику да изађемо из свега значајно јачи.
Важно за мала и средња предузећа је да неће имати дуго прилике да опет запосле људе што би било лоше за нашу привреду. Мора им се омогућити све што су изгубили да би преживели ово. Имамо јако чудну културу да не покушавамо себе да унапредимо у финансијском смислу", оценио је Ђиновић.
"Банке су прошле године одмах реаговале, биле ликвидне и спремне на мораторијум".
"То је значило да су банке замрзле око две милијарде евра својих средстава, што је омогућило фирмама да преживе, да се одржи ликвидност, јер је за реализацију свих послова то први предуслов", навео је Предраг Михајловић, извршни директор ОТП Банке Србија и председник УО Удружења банака.
Додао је да је после другог мораторијума, смањен број захтева, а да смо за трећи били једна од ретких земаља у којој су клијенти морали да се сами јављају да одбијају.
"Мораторијум има двојаку улогу - да путем њега покушате да одржите стање компаније, али да ли ће она преживети зависи од стратегије и да ли се прилагодила. Истовремено, нас мораторијум ставља и у маглу јер мора се чекати крај године да се види ситуација. За сада не долази до великог гашења компанија, али ћемо тек месец, два три након смиривања пандемије имати увид у право стање економије", оценио је Михајловић.
У свету сваки дан посао изгуби 12.000 људи у туризму
Хотелска индустрија је јако погођена пандемијом. У Београду од 115 хотела који су радили 2019.године, дана има 28 који су сада отворени и то је, према речима Живорада Васића, вишег потпредседника и регионалног директора Делта Холдинга и ИХГ, забрињавајући податак.
Навео је да се сада за 2023.годину очекује да буде као 2018. што се тиче хотелске индустрије, а 2024. као 2019.година. Сваки дан у индустрији туризма, не само у хотелима, 12,000 људи изгуби посао и 535 милиона прихода туризам у свету генерише мање на дневном нивоу.
"Ми треба да се запитамо где тај новац иде и која је шанса за неке друге индустрије. На почетку нисмо имали адекватну помоћ државе и ако погледамо неке друге земље у региону, на првом месту Словенију, видимо да је њихова држава помагала из различитих фондова и ту је битно бити део Европске уније, зато што су фондови отворили простор за адекватну подршку.
Србија је дала две помоћи хотелима, успели смо да добијемо 350 евра по лежају и 150 евра по соби. Нажалост, то је недовољно", указао је Васић.
Додао је и да београдски хотели имају последњих годину дана 12 одсто заузећа и да је немогуће преживети, а да морају да проналазе начине.
"Хотелска индустрија се неће брзо опоравити и чека нас промена у смеру дигитализације, где ћемо имати све више модерног начина чекирања гостију преко екрана, телефона што ће условити и стално смањивање броја запослених", закључио је Васић.
У завршној речи, Дејан Ранђић је поновио апел учесника конференције да се што више становника вакцинише јер је то једини пут ка излазу из ове ситуације и ка повратку ка што нормалнијем животу и привредним токовима.
Коментари