Како помоћи хотелима и ресторанима – угоститељи имају молбе за државу

Најављени пакет економских мера подршке привреди и грађанима, посебно помоћи од 600 евра по аутобусу за превознике у друмском саобраћају, сачуваће више од 20.000 радних места у Србији, изјавио је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије. Какво је стање у угоститељству?

За опоравак туризма у нашој земљи, неопходни су страни туристи. А за то је потребно да се пандемија обузда. 

Јуче је упућена молба Влади Србије да запослени у угоститељству имају приоритет приликом вакцинације.  

Георги Генов, директор Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде Србије, рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је 2020. година била најтежа година генерално за целу привреду, а 2021. је компликована јер долазе дажбине, обавезе и припреме за нову нормалу.

"Битно је питање здравља гостују и запослених, јер људи у угоститељском сектору су највише угрожени на одређени начин, јер су сваког дана у блиском контакту са клијентима и сматрамо да би била добра мера да се што пре вакцинишу да би гости били сигурни", рекао је Генов.

Према његовим речима, ради се о два страха – један страх је на јавном месту, а други какав ће бити објекат, да ли је хигијенско-здравствено исправан и да ли је у њему безбедно.

То су проблеми у вези са здравственом безбедношћу, рекао је Генов, додајући да су доста урадили када је у питању обука и сертификације хотелима и ресторанима.

"Упутили смо захтев Влади и Кризном штабу да се што пре размотри и стави запослене у угоститељском сектору међу приоритете да би они били безбедни, као и гости који долазе", навео је Генов.

Генов каже да нису добили одговор, али се надају одговору што пре. 

Молба за цену пи-си-ар теста 

Упућена је још једна молба – за стране држављане који бораве у хотелима на планинама и бањама, као и за пословне госте у градовима, који бораве дуже од три дана, да цена пи-си-ар теста уместо 18.000 динара, као за остале странце, буде као и за наше држављане, 9.000 динара.

"Морамо да бринемо о доласку страних туриста, 80 одсто је мање страних туриста у градовима у односу на прошлу годину. Појавила се група заинтересованих тур-оператора из Грчке за долазак на Копаоник, где је износ пи-си-ара приликом доласка од 18.000 по особи, велики за четворочлану породицу, али би 9.000 било би прихватљиво, како кажу страни тур-оператори. То питање би могло да се реши како би обезбедили туристе и долазак у наше дестинације", рекао је Генов.

Према његовим речима, без страног туризма нећемо успети јер смо наше хотеле приликом градње планирали углавном за стране туристе, у Нишу, Новом Саду, Београду 80 одсто од пре 2019. било је страних туриста. 

Да ли постоје процене штете у сектору угоститељства

Током прошле године у Србији је остварено укупно 38 одсто ноћења мање него у децембру 2019. године, односно јануару 2020. 

Говорећи о штети, Генов каже да је процена Министарства била на милијарду од међународног туризма.

"Наша процена је близу две милијарде укупно у туризму и целокупно угоститељство и остале помажуће делатности које су укључене у прижању туристичког производа", рекао је Генов.

Каже да се ради о великом губитку, као и великом проблему у угоститељском сектору када су у питању власници како да одрже ликвидност, измире дажбине, сачувају запослене, а с друге стране, и запослени већ годину дана раде с мининалном платом.

"Сви заједно, учесници у целој причи, морамо да седнемо и да направимо план опоравка, какву ће туристички сектор имати отпорност на нове изазове", истакао је Генов. 

Шта би држава још могла да уради 

Генов каже да су пре месец дана упитили молбу када је у питању радно време, да се продужи до 22.30.

"Сматрамо да је заиста време да се продужи радно време. Морамо да схватимо да сви ноћни клубови и барови не раде 11 месеци, код ресторана је 75 процената мањи промет него прошле године и без шире акције нећемо бити конкуретни на тржишту, с обзиром на то да ЕУ издваја 161 милијарду евра за помоћ туризму", указао је он.

Према његовим речима, морамо да уђемо у нову трку, чека нас много посла.

Чињеница је да нису сви сектори туризма подједнако угрожени. Боље пролазе хотели на планинама и у бањама од оних у градовима. 

"Боље су прошли планински центри, у Београду је профит, као и у Нишу, и сигурно је да су Копаоник, Златибор, Стара планина, Дивчибаре, Златар боље прошли мада не као прошле године – пад домаћих туриста је 46 одсто у односу на 2019. годину, а страног је 75 одсто, али ће преживети", закључио је Генов.